Dušan Proroković: Bajden potpiruje Ukrajinu

U UKRAJINI su održani lokalni izbori 25. oktobra. Rezultati su ostali u drugom planu. Lokalni izbori u svim zemljama, po pravilu, izazivaju malo pažnje međunarodne javnosti.

Razlog zašto se o onim održanim u Ukrajini prilično pisalo u svetskoj štampi jeste nastavak dijaloga između Kijeva i Donjecka. Naime, izborni proces nije organizovan na teritoriji Donjecke i Luganske narodne republike, a o njemu bi više trebalo da bude reči u okviru pregovora poznatih pod nazivom "Minsk 2". Tu bi dve strane trebalo da se dogovore o tome kako da sve bude sprovedeno i obostrano prihvaćeno.

U tom kontekstu, "Minsk 2" je trebao da posluži kao prekretnica, da se kroz njega obezbedi deeskalacija ukrajinske krize i da se nagomilani problemi počnu rešavati pregovorima. Za ovakvo rešenje su se založile i dve ključne zemlje EU - Nemačka i Francuska, koje su mnogo truda uložile i da se završi proces "Minsk 1", kada su dve strane iz ukrajinskog sukoba dovedene za pregovarački sto.

Međutim, stvari počinju da se komplikuju posle posete američkog potpredsednika Džoa Bajdena Kijevu. Njegova poslednja poseta Ukrajini je, inače, četvrta u nizu u poslednjih godinu i po dana. Ne postoji nijedno drugo mesto na svetu koje je ovaj visoki zvaničnik SAD češće posećivao tokom svog mandata. Pojedini američki novinari su Bajdena prozivali i da ima lične interese u Ukrajini, pošto je njegov sin Robert sredinom 2014. postavljen za člana borda direktora preduzeća "Burisma Holding" - najvećeg privatnog proizvođača prirodnog gasa u ovoj zemlji, ali je to Bela kuća energično demantovala.

Kako god, poruke koje je potpredsednik SAD poslao iz Kijeva izgleda da sve vraćaju na početak i ugrožavaju pregovarački proces u formatu "Minsk 2". Posle razgovora sa ukrajinskim premijerom Jacenjukom, on je nagovestio da "Rusija može da se suoči sa dodatnim sankcijama ako ne ispuni obaveze iz mirovnog ugovora", odnosno iz sporazuma "Minsk 1". Pod "ispunjavanjem obaveza" Bajden podrazumeva povlačenje ruskih vojnika sa teritorije Ukrajine.

Problem je u tome što Rusija od početka građanskog rata u Ukrajini tvrdi da nijedan njen vojnik nije prešao državnu granicu. Dobrovoljaca iz Rusije i u Donbasu i u Luganščini ima poprilično, ali je to sasvim druga priča. U toj drugoj priči su i svi dobrovoljci i instruktori iz zapadnih zemalja koji se bore na strani kijevskih vlasti. Ukoliko SAD utvrde ovo kao uslov za nastavak pregovora i otvaranje procesa "Minsk 2", od mira (makar i prividnog) u Ukrajini neće biti ništa. A da će ovo biti stav (odlazeće) američke administracije, Bajden je potvrdio u svom obraćanju poslanicima ukrajinskog parlamenta, kada je saopštio da "SAD podržavaju Evropu i jačaju NATO da bi mogli da se suprotstave Rusiji". Još je i dodao da "zveckanje oružjem i bombardovanje u Siriji nisu potvrda (ruske) snage. Zato učvršćujemo NATO, zato radimo na podizanju energetske bezbednosti..."

Bez ikakve dileme, Džo Bajden je svojim tvrdim stavovima i zaoštrenom retorikom podstakao vlasti u Kijevu da ponovo razmišljaju o vojnom rešenju problema. Američka računica je jasna i ona se tiče šireg pogleda, koji uključuje i Bliski istok i srednju Aziju. Kada se Rusija uključila u vojno rešavanje sirijske krize, neophodno je ponovo pokretanje ukrajinske. Iako u ovom trenutku nije uopšte vidljivo sa čim, sa kim i kako bi Kijev mogao da ratuje, to uopšte ne umanjuje opasnost od novog ciklusa nasilja na istoku Ukrajine. I do sada su se ukrajinski lideri postavljali iracionalno, preterano slušajući svoje američke savetnike. Ostaje da se vidi kako će na ovo reagovati Nemačka i Francuska. Novi ciklus nasilja bi potpuno obezvredio sve njihove dosadašnje napore i postignute rezultate. Vremena za reakciju i vršenje pritiska na Kijev da uđe u sledeću rundu pregovora sa sunarodnicima sa istoka zemlje je sve manje. A šanse za nastavak rata su sada veće.

Dušan Proroković, Centar za strateške alternative