Grci smatraju da je plan pomoći jako loš, svađe ministara na sastanku EU

ATINA - Plan za paket pomoći Grčkoj, koji su sastavili ministri finansija evrozone je jako loš, jer postavlja brutalne uslove, ali Atina ne može sebi da priušti bilo kakvo dalje odlaganje početka pregovora, izjavio je večeras izvor iz grčke vlade.

"Tekst je u celini jako loš. Mi pokušavamo da pronađemo rešenja", kazao je on, navodeći da Grčkoj ponestaje novca i da pregovori moraju početi bez odlaganja, prenosi AFP.

Među ministrima evrozone, koji su uhvaćeni u procep između bacanja novca poreskih obveznika posle lošeg stanja u Grčkoj i otvaranja opasane pukotine u zajedničkoj valuti, izbili su sukobi i polemike pune strasti, na sastanku tokom vikenda, preneo je Rojters

Jedan učesnik je rekao da je atmosfera tokom protekle noći bila toliko teška "čak nasilna" zbog sukoba stavova nemačkog i francuskog ministra, Volfganga Šojbelea i Mišela Sapina, da je "između njih trebalo pročistiti vazduh" pre nastavka u nedelju, prenosi Rojters.

Šojble je "ukrstio mačeve" i sa guvernerom Evropske centralne banke (ECB) Marijom Dragijem, odbrusivši italijanskom bankaru: "Ja nisam glup, to je bilo ludo, (kao da je ovo) dečiji vrtić", opisao je jedan izvor atmosferu tokom devet sati pregovora među umornim ministrima, koji imaju već šesti hitan sastanak u tri nedelje.

Izgledalo je da Šojble i neki drugi favorizuju "Gregzit", naveo je drugi učesnik. Ipak se najjači Evropljanin u sobi - Mario Dragi iz ECB-a najviše protivio rizičnom eksperimentu odsecanja Grčke i prkosio je Šojbleu, prekidajući ga tokom rasprave o teretu grčkog duga, prenela je britanska agencija.

Za razliku od prethodnih desetak sastanka, koje su imali od kada su očajni Grci zbog nametnutih mera štednje izabrali levičarskog premijera Aleksisa Ciprasa u januaru, neki od najoštrijih diskutanata nisu teške reči razmenjivali sa svojim grčkim kolegom, već jedni sa drugima, navodi Rojters.

S druge strane, grčki ministar finansija Euklid Cakalotos izgledao je miran i izrazio je spremnsot da preduzeme korake i ubedi kreditore da se Grčkoj može verovati da će primeniti budžet i preduzeti ekonomske reforme koje će odblokirati desetine milijardi evra.

Pregovori o opstanku Grčke u evrozoni u nedelju su bili u kritičnoj fazi. Rešenje tokom dana nije pronađeno, a na potezu je sada ponovo grčki parlament koji bi do srede trebalo da overi tačan kalendar reformi, da bi evropski partneri Atine, a pre svih Berlin, povratili poverenje u grčke vlasti.

Uvodni sastanak resornih ministara Evrogrupe u subotu nije završen uspehom. Berlin je nezvanično puštao probne balone o navodnom uslovnom izlasku Grčke na pet godina iz evrozone, dok je finski ministar Aleksandar Stub u Brisel došao s mandatom svog parlamenta da ispregovara izlazak Grčke iz evrozone! Situacija je bila napeta, a rešenje dalje nego ikad.

Sastanak ministara finansija nastavljen je u nedelju u podne, a za njima su se, u 16 sati, okupili i šefovi država ili vlada zemalja evrozone. Prethodno je otkazan samit cele EU, jer se shvatilo da spektakularnih pomaka neće biti.

Glavni problem je - poverenje. Nemačka predvodi većinsku grupu zemalja koje više ne žele da veruju Atini na reč. Iako je Cipras otišao i dalje od onoga zašta ga je ovlastio rezultat grčkog referenduma, tvrdoj evropskoj struji to nije dovoljno. Žele tačnu i preciznu mapu puta reformi.

Među ovim merama nalaze se već poznati elementi, kao što su povećanje PDV-a, resktrikcija pretenzija, produženje radnog veka, opsežna poreska reforma, kresanje vojnog budžeta”. Evrogrupa je u nedelju zaključila i da ne može da bude otpisa dugova. Ipak, Cipras se nadao da će ispružena ruka doći iz drugog pravca, reprogramiranjem i značajnim produžetkom roka otplate.

- Dogovor je moguć, ako ga sve strane budu želele - poručio je grčki premijer, dolazeći na sastanak.

Iako ima gotovo nacionalni konsenzus, Cipras je, s druge strane, zbog popuštanja prema novim pritiscima kreditora, već izgubio deo podrške u svojim partijskim redovima, pa su u evropskim političkim krugovima već počele spekulacije na temu da li će reforme sprovoditi na čelu aktuelne vlade, ili će, možda, rukovoditi nekim novim sastavom “nacionalnog jedinstva”.

Proteklog vikenda u Briselu se videla želja nekih prestonica da do kraja potuku vodeću grčku političku garnituru, jer su, očigledno, bile uvređene demokratskom lekcijom koju su dobile iz Atine. Stekao se utisak da kako Grčka učini ustupak više, zahtevi kreditora idu korak dalje.

Zanimljivo je, pritom, da je Angela Merkel, čak, iza kulisa, bila blagonaklona prema Ciprasu, za razliku od svog ministra finansija Volfganga Šojblea, ali da je javno trenirala strogoću, primorana unutrašnjim javnim mnjenjem.

- Neće biti dogovora po svaku cenu - bila je direktna Merkelova, u nedelju po podne, dolazeći na evrosamit.

Sasvim drugog mišljenja bio je francuski predsednik Fransoa Oland. On je poručio da ne može biti privremenog izlaska iz evrozone, već da se samo postavlja pitanje hoće li Grčka i dalje biti deo zajedničke monetarne politike, ili neće, i dodao da, u slučaju izlaska Grčke, Evropa više ne bi napredovala, već krenula unazad.

- Francuska će zato sve učiniti da Grčka ostane u evrozoni - poručio je Oland, dodavši da ovde nije samo reč o Grčkoj, već o čitavoj evropskoj koncepciji.

Podela među članicama je u nedelju bila veoma vidljiva.

- Dosta je! - poručio je italijanski premijer Renci vlastima u Berlinu koje zagovaraju opciju “grekzita”.

Luksemburg je skrenuo pažnju Nemačkoj na fatalne posledice eventualnog izlaska Grčke, evropski komesar za ekonomska pitanja Pjer Moskovici ukazao da je potrebno istovremeno ekonomski abiciozno i politički realno rešenje.

Za to vreme, Cipras se ponovo čuo telefonom sa sekretarom američkog trezora Džekom Luom, dok je Moskva stavila do znanja da se sprema da Grcima dostavi energente, da bi im olakšala izlazak iz krize.