Kako je prosečna porodica iz Atine proživela referendum: Egejski derbi budućnosti OHI - NAI

GRCI su u nedelju pohrlili na glasačka mesta (izlaznost preko 65 odsto) na referendum koji je odlučivao o budućnosti prezadužene zemlje. Ovo je bio prvi referendum posle 41 godinu, kada su građani vojnu huntu smestili u neslavnu istoriju i opredelili se za demokratiju. I te `74, baš kao i i u nedelju, narod je bio taj koji je neposredno izdao naredbu izabranim predstavnicima vlasti kojim pravcem bi zemlja trebalo da zakorači u budućnost. Izglasali su veliko referendumsko NE, što znači da će zemlja sada krenuti svojim putem, na svoj način, odbacivši diktate, ucene i “atak na suverenitet zemlje i dostojanstvo naroda”, kako je više puta ponovio lider Sirize i premijer Aleksis Cipras.

Birališta su bila otvorena u 7.00 po lokalnom vremenu.

Nasmejan, odišući sigurnošću i optimizmom Aleksis Cipras je glasao u atinskom kvartu Kipseli. Praćen velikom grupom izveštača svetskih medija, Cipras je uputio još nekoliko poruka ohrabrenja zemljacima.

- Danas slavimo,jer demokratija je radost, slavlje. Neko može da ignoriše volju jedne vlade, ali niko ne može da ignoriše volju čitavog naroda. Poslaćemo poruku dostojanstva i odlučnosti i pokazati put svim narodima u Evropi. Demokratija mora da pobedi strah - poručio je Cipras putem medija.

Bivši premijer, predsednik Nove demokratije i lider opozicije Andonis Samaras, inače u dubokoj medijskoj senci u odnosu na Ciprasa, bio je vidno ozbiljan.

- Danas mi Grci glasamo za sudbinu naše zemlje. Glasamo DA za Grčku, glasamo DA za Evropu - naveo je Samaras.

U kvartu Paleo Faliro, u Ulici Hariton, u zgradi Četvrte gimnazije, građani mirno i bez buke stoje u redovima ispred četiri učionice i čekaju da obave svoju građansku dužnost.

Zanimljiva slika ispred stola sa članovima biračke komisije. Mlađi čovek drži u rukama bebu, a oko nogu mu se vrzmaju još dvojica dečačića. Čovek potpisuje birački spisak, odlazi iza plave zavese i upisuje krst u kvadrate na biračkim listićima.

- Došao sam namerno sa sinovima. Ovaj sasvim mali je Julijanos, ovo je Panajotis, a najstariji je šestogodišnji Todoros. Sada sam glasao za njihovu budućnost, pa iako ne razumeju baš o čemu se radi, hteo sam da budu prisutni. Možda će jednog dana sa ponosom reći svojim sinovima - evo slike kada je deda dobro procenio šta je najbolje za nas. Druga mogućnost je da me psuju sa unucima, jer nisam dobro odlučio u njihovo ime. Kako god bilo, odgovornost smo podelili, jer su oni bili na licu mesta u sudbinskom trenutku - sa osmehom je za Novosti rekao Janis.