Bogobojažljivost i zvezdočitanije

Da se više ne bi nagađalo i polemisalo oko tačnog datuma početka Uskrsa po ovdašnjem kalendaru, župnik pariske crkve Sen Silpis, Žan Žozef Lange de Žerži, poverio je, 1728. godine, čuvenom engleskom sajdžiji i astronomu Herniju de Saliju da, unutar ovog zdanja, konstruiše gnomon, optički pokazivač paralelan s osom rotacije planete Zemlje.

De Sali se odmah bacio na posao, ali ga je smrt brzo pretekla u nastojanjima da doprinese teološkoj preciznosti. Njegov posao preuzeo je 1743. godine Pjer Šarl Lemonije, član Akademije nauka i naučnik Pariske observatorije, dok se za izradu glavnog nacrta pobrinuo konstruktor astronomskih instrumenata Klod Langloa.

Bakarni meridijan ovog sunčanog časovnika je jedinstven, jer je poprečni presek crkve bio kratak za celu njegovu dužinu, pa je nastavljen na deset metara visokom mermernom obelisku, na kom se ocrtava najkraći dan u godini.

Vizir gnomona kreće od vitraža na južnoj strani transepta, a i on je krajnje specifičan, jer ima dva otvora. Svetlo se projektuje na meridijan, koji se proteže ukoso, a tokom ravnodnevice, pada direktno na ovalnu ploču koja se nalazi usred prezbiterijuma.

Poklonici ovog fenomena iz celog sveta pohode parisku crkvu, da bi prisustvovali neobičnom događaju, tačno u podne, a mistifikaciji čitave pojave značajno je doprineo Den Braun svojim "Davinčijevim kodom" i intrigom o Svetom Gralu u podnožju obeliska.

Njegov roman obiluje materijalnim greškama, jer je pisac pobrkao ovaj sunčani sat s Pariskom meridijanom situiranim stotinak metara dalje koji je prethodio Grnviču, a nikada se nije zvao ni "Ružina linija", kao što ni crkva nije podignuta na ostacima navodnog paganskog hrama, već je počela da se gradi 1646. godine za vreme vladavine Ane od Austrije na temeljima crkve iz 12. veka, da bi definitivno bila dovršena tek 1870.

Ipak, i pored brojnih aproksimacija i fikcija, Braunova naracija privukla je mnoge turiste u ovo zdanje i znatno povećala posećenost crkvi ispred koje pršti Viskontijeva fontana, i njenom meridijanu, koji su mnogi, tek posle objavljivanja knjige, videli prvi put.

Potraga za svetlom sunčevom mrljom na crkvenom meridijanu, bila je, ovih dana, dodatak na premiju pomračenja sunca i pojavu super-Meseca na početku Svete nedelje. Pride, na obližnjem Atlantskom okeanu, kao rezultat interakcije Meseca, Zemlje i Sunca na zakon gravitacije, dogodili su se, prvog dana proleća, najveća plima i oseka u ovom milenijumu. Prethodna je bila na delu 1997. godine, a sledeća je na programu tek 2033. More se ovoga puta podiglo i spustilo čak preko 14 metara, u visini prosečne četvorospratnice, stvarajući, tako, na kratko, nova ostrva. Kad se povuklo, ovu priliku ni za živu glavu nisu hteli da propuste zagriženi lovci na ribu golom rukom, koja se praćakala na suvom.

Tako su belosvetski melanholičari, mistici, okultisti, mračni tipovi, zvezdočatci, mesečari, fenomenolozi, senzacionalisti, znatiželjci, astronomi i astrolozi, bogobojažljivi i sujeverni, vernici, prznoverni i anarhisti, amaterski ribolovci i poneki običini smrtnik, u ovom delu sveta, prethodnih dana, imali sijaset prilika za veštičarenje, uživanje i naučna istraživanja, svako shodno svom zanimanju.