Atina: Ili bankrot ili drahma

GRČKI bankrot koštao bi nemačku državu 80 milijardi evra, sračunali su ekonomisti. Poređenje sa germanskim mesečnim izvozom koji se, u proseku, kreće oko ove sume, moglo bi da donese zaključak da bi, za samo tridesetak dana, Nemačka "zakrpila" rupu u državnoj kasi.

Nasuprot tome, "izlazak iz evrozone je besplatan, ne košta ništa", napisao je nedavno predsednik nemačkog Ifo-instituta Hans-Verner Zin za nedeljnik "Virtšaftsvohe". Zin dodaje da "Grčka može da sprovede devalvaciju samo ako napusti evrozonu i tako postane konkurentna da bi uopšte mogla da otplati deo dugova."

Na koju će se stranu nagnuti jezičak na vagi? Bankrot, ili napuštanje zone evra i povratak drahmi?

Prema pisanju medijske kuće "Dojče vele", savezna vlada u Berlinu eventualni grčki izlazak iz monetarne unije smatra "podnošljivim", pre svega zato što su druge zemlje u krizi, poput Španije, Portugalije i Irske na putu oporavka. Osim toga, EU i Evropska centralna banka, donele su mere kojima bi trebalo da se spreči širenje grčke krize na druge članice evrozone, među kojima je Evropski stabilizacioni mehanizam ESM - fond težak 500 milijardi evra iz kojeg se, u slučaju nužde, može pomoći zemljama koje se suočavaju s problemima.

Evropska centralna banka pritekla je ovih dana u pomoć Atini: povećala je obim Hitnog fonda za očuvanje likvidnosti (ELA) za pet milijardi evra. Time je centralnoj banci Grčke omogućeno da domaćim bankama dodeli sredstva u iznosu do 65 milijardi evra.

Bez obzira na sve ovo, ukoliko sledeći sastanak ministara finansija evrozone u ponedeljak, 16. februara bude propao, verovatnoća da će Grčka bankrotirati i napustiti evrozonu, osetno bi se povećao sa sadašnjih 25 odsto, procenjuju analitičari.

- Čim bude počela da se nazire mogućnost da Grčka više ne može da otplaćuje dug, državne obveznice u vlasništvu grčke banke postaće bezvredne. Tada bi Evropska centralna banka zavrnula slavinu preko koje su do sada curili krediti, jer joj nije dozvoljeno da održava na životu nesolventan bankarski sistem. Grčka bi se tako, bez evrolikvidnosti, našla na "suvom" i tako faktički izašla iz monetarne unije - upozorava Jerg Kremer, glavni ekonomista nemačke Komercbanke.

Grčka bi mogla da pokuša da vrati drahmu. Mnogi stručnjaci upravo u tome, kao i drastičnoj devalvaciji od otprilike 50 odsto vrednosti drahme, vide najbolju mogućnost za ponovno uspostavljanje grčke konkurentnosti. Putovanja u Grčku postala bi mnogo povoljnija, što bi ojačalo turističku privredu, veoma važnu za ovu zemlju. Jeftiniji grčki izvozni proizvodi, bili bi zamajac za domaću privredu.

Nova drahma "rodila" bi se s velikom manom, upozorava "Dojče vele". Jer, grčki dugovi bi i dalje postojali, ali u evrima. Zbog devalvacije ponovo uvedene drahme, preuzeti dugovi bi drastično porasli. Dodatna opasnost bila bi što bi Grci "počistili" svoje račune u domaćim bankama kako bi stabilne evre zaštitili od konverzije u slabašne drahme. To bi moglo da uništi nacionalne banke i dovede do kolapsa svih tokova novca na Egeju.

PRIVREDNI RAST U EVROZONI

SNAŽAN rast nemačke privrede ubrzao je rast privreda zemalja evrozone u poslednjem kvartalu prošle godine, pokazuju podaci statističke agencije EU Eurostat.

Mada je rast tek neznatno veći od predviđenih 0,2 odsto, pokazuje pozitivan trend. Nemačka i Španija su zabeležile privredni rast od 0,7 odsto u poslednjem kvartalu prošle godine, dok je rast francuske privrede bio na nivou od 0,1 odsto. Grčka je, logično, zabeležila pad od 0,2 odsto posle tri kvartala privrednog rasta.