STOTU godišnjicu otkako Amerikanci direktno biraju članove Senata, obeležila je u utorak bitka republikanaca i demokrata za kontrolu gornjeg doma Kongresa SAD. Iako su građani SAD od šest ujutro po lokalnom vremenu na međuizborima, koji se održavaju na polovini predsedničkog mandata, birali svih 435 članova Predstavničkog doma Kongresa, 36 od 50 guvernera saveznih država, i brojne lokalne vlasti, odlučujuća bitka se vodila za 36 mesta u Senatu.

Mandat ukupno 100 senatora, iz svake države po dvojice, traje šest godina. Ali, shodno pravilima koja su uspostavili američki „osnivački oci“ u želji da obezbede stabilnost Senata, umesto odjednom na svakih šest godina, po trećina senatora bira se svake dve godine. Uz redovni izbor 33 senatora, ove godine biraće se još tri za upražnjena mesta iz prethodnog saziva, na Havajima, u Južnoj Karolini i Oklahomi.

Za razliku od Predstavničkog doma, koji već kontrolišu republikanci i očekuje se da tako i ostane, Senat tesno „drži“ demokratska stranka američkog predsednika Baraka Obame i neizvesno je da li će tako i da ostane. Demokrate imaju 53 mesta, za razliku od 45 republikanska. Dva nezavisna člana Senata sklonija su demokratama.

Dakle, republikancima je potrebno da osvoje bar još šest mesta, kako bi osvojili primat u Senatu. Prema prognozi američkog dnevnika „Vašington posta“, oni za to imaju 77 procenata šansi.

Iako u proseku, na međuizbore izlazi manje birača nego na predsedničke, svega oko 40 procenata od ukupnog broja registrovanih glasača, rezultat je i te kako važan. Jer, oni se smatraju nekom vrstom referenduma o popularnosti aktuelnog šefa Bele kuće, kao i partije kojoj pripada.

Istorija pokazuje tendenciju da partija predsednika na polovini njegovog mandata obično gubi. Tokom poslednjih dvadesetak izbora na polovini predsedničkih mandata, partija lidera SAD je gubila u proseku oko 30 mesta u Predstavničkom domu i četiri u Senatu. Samo dva puta za to vreme predsednikova partija bi osvajala nova mesta u Kongresu.

Ovi izbori ne pokazuju odstupanje od tog pravila. Vođena bez dominantne teme, kampanja se vrtela upravo oko opadajuće popularnosti predsednika SAD Baraka Obame, čiju politiku, prema istraživanjima, podržava manje od polovine Amerikanaca.

Ukoliko republikancima pođe za rukom da osvoje Senat i zadrže Predstavnički dom, kompletan Kongres biće „pod kapom“ konzervativaca. To ne samo da bi zagorčalo život demokratskom predsedniku, kome bi potalo skoro nemoguće da „progura“ svoje zamisli u Kongresu, već bi republikancima to bio dobar vetar u leđa za početak trke za predsedničke izbore 2016. godine.

AHILOVA PETA“

KAMPANjOM su dominirala pitanja u vezi s razlikama u primanjima, slobodom interneta, zdravstvenim osiguranjem i imigracijom. Velika tema je bila i ekologija. Spoljnopolitičke teme koje su politički komentatori, međutim, ocenili kao posebne „slabosti“ demokrata su Bliski istok, Ukrajina i - Rusija.