NATO snage za brzo reagovanje protivteža Rusiji i ISIL

Na kraju dvodnevnog samita u Velsu, lideri NATO dogovorili su se o formiranju snaga koje će održavati prisustvo u Istočnoj Evropi kako bi se odvratili eventualni budući agresivni potezi Rusije, javlja Glas Amerike.

Na skupu je, kako se navodi, izražena snažna podrška Alijanse suverenitetu Ukrajine.

Dok je kriza u Ukrajini trebalo da bude glavna tema samita, nametnula se i druga važna tema – pretnja Islamske države na Bliskom istoku, a američki predsednik Barak Obama poručio je da će ekstremisti biti oslabljeni i uništeni.

Na završetku samita u Velsu, Obama je izjavio da su se članice NATO složile o potrebi hitne akcije protiv Islamske države u Siriji i Iraku.

"Odlazim iz Velsa u uverenju da su NATO članice i partneri spremni da se uključe u šire međunarodne napore da se suzbije pretnja koju predstavlja Islamska država. Saveznici su nam se već pridružili u Iraku gde smo zaustavili napredovanje ISIL. Ključni saveznici NATO spremni su da se suoče sa terorističkom pretnjom koristeći vojna, obaveštajna kao i diplomatska sredstva", naglasio je Obama.

Drugog dana samita, britanski premijer Dejvid Kameron obrazložio je razloge za stvaranje snaga za brzo reagovanje u današnjem, sve opasnijem, svetu.

"Suočavamo se sa novim opasnostima. Na istoku, Rusija je prekršila sva pravila igre aneksijom Krima i slanjem vojnika na suvereno tle Ukrajine. Na jugu, luk nestabilnosti se proteže od Severne Afrike do Bliskog istoka", ukazao je on.

Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen najavio je formiranje "udarnih snaga za brzo reagovanje", koje će se sastojati od nekoliko hiljada pripadnika kopnenih snaga, uz podršku pomorskih, vazduhoplovnih jedinica i specijalnih snaga.

Trupe će imati baze u nekoliko NATO članica u istočnoj Evropi – potencijalno baltičkom državama, Poljskoj i Rumuniji – gde će biti smeštena oprema kao i osoblje za komandu, planiranje i komunikacije.

Rasmusen je istakao da je cilj da se Rusija odvrati od mogućih vojnih poteza u bilo kojoj bivšoj zemlji Sovjetskoj Saveza koja je sada deo zapadne alijanse.

"NATO štiti sve svoje saveznike u svakom trenutku i šalje jasnu poruku bilo kom potencijalnom agresoru, ukoliko vam padne na pamet da napadnete jednog saveznika - suočićete se sa celom alijansom", istakao je Rasmusen.

Članice NATO takođe su izrazile jedinstvenu podršku ukrajinskom suvernitetu, poručio je američki predsednik Barak Obama.

"Ovde, u Velsu, uputili smo snažnu poruku Rusiji da njeni postupci imaju posledice. SAD i Evropa finalizuju mere da produbimo i proširimo sankcije ruskom energetskom, finansijskom i odbrambenom sektoru", rekao je Obama.

Istovremeno, dodao je on, snažno podržavamo napore ukrajinskog predsednika Porošenka da se pronadje mirno rešenje za sukob u njegovoj zemji.

Prekid vatre proglašen danas može da doprinese tom cilju ali samo ako se poštuje na terenu. Proruski separatisti moraju da održe svoja obećanja, a Rusija da prestane sa kršenjem ukrajinskog suverniteta, poručio je američki predsednik.

Obama je zaključio da su dosadašnje sankcije Rusiji, kao i pretnja novim sankcijama, jedini razlog zbog kojeg je dogovoren prekid vatre u Istočnoj Ukrajini.