Ukrajina: Sveštenici u rovovima

MOSKVA - OD STALNOG DOPISNIKA

SUKOB „proruskih“ pobunjenika i oružanih snaga lojalnih novim vlastima u Kijevu postao je i verski rat. Posebno velikom mržnjom i strašću ratuju ukrajinski gardisti po veroispovesti grkokatolici, ili unijati, protiv domaćeg stanovništa na istoku Ukrajine, koje je većinom pravoslavno. Ukrajinska vojska artiljerijskom paljbom sve više gađa pravoslavne hramove, a ostrašćeni gardisti hapse pravoslavne popove. Krajem aprila počele su da gore pravoslavne crkve.

Na Majdanu su najratoborniji bili „aktivisti“ koji su došli iz zapadnih delova Ukrajine, gde su skoncentrisani upravo grkokatolici i katolici. U tom delu Ukrajine je najjača tradicionalna netrpeljivost prema svemu što je rusko. U verskom smislu unijati imaju stare neraščišćene račune sa pravoslavcima. Zbog kolaboracije sa nemačkim okupatorom u vreme Drugog svetskog rata, Staljin je deportovao mnoge zapadne Ukrajince u Sibir i druge krajeve Rusije. Njihove unijatske hramove je ili zatvarao ili ih vraćao pravoslavcima. Unijati su sačuvali pravoslavni obred, ali su priznali rimskog papu kao vrhovnog poglavara.

U vreme „perestrojke“ Mihaila Gorbačova u SSSR-u su krajem osamdesetih godina prošlog veka došla bolja vremena za unijate. Kad se raspao SSSR i stvorila nezavisna Ukrajina unijati su silom pokušavali da vrate crkve koje su im nekad pripadale. To je dovodilo do fizičkih sukoba. Spor je dostigao takve razmere da je moskovski patrijarh Kiril crkveno-diplomatskim putem tražio od Vatikana da smiri unijate u zapadnoj Ukrajini. U Vatikanu su se pravdali da nemaju tako veliki uticaj na unijate, kao što misle u Moskvi.

Kad su zvona u Kijevsko-pečerskoj lavri u minulu sredu označila da je izabran novi poglavar Ukrajinske pravoslavne crkve Moskovskog patrijarhata mnogi su uzbuđeno čekali da negde pročitaju, vide ili čuju koji je mitropolit dobio najviše glasova. Arhijerski sabor Ukrajinske pravoslavne crkve Moskovskog patrijarhata izabrao je mitropolita Onufrija Berezovskog (70) za naslednika mitropolita Vladimira (Sabodana) koji je preminuo 5. jula.

Veliki interes je bio razumljiv, jer je od toga ko će biti na čelu te crkve zavisi hoće li Ukrajinska pravoslavna crkva ostati i dalje pod Moskovskom patrijaršijom, ili će krenuti korak dalje ka autokefalnosti, odnosno samostalnosti.

U sadašnjem ukrajinskom rukovodstvu, u kojem na čelnim funkcijama nema mnogo pravoslavaca, smatraju da Ukrajinska pravoslavna crkva Moskovskog patrijarhata nije dovoljno patriotska. Oni patriotizam mere po tome koji su ih popovi podržavali kad su otimali vlast na Majdanu, kao i to koliko podržavaju „antiterorističku akciju“ na istoku zemlje.

I u obrćanju predsednika Ukrajine Petra Porošenka arhijerijskom saboru koji je trebao da izabere poglavara UPC MP osećala se doza političkog pritiska:

- Vaš sabor se održava u teškim vremenima za Ukrajinu.Proliva se krv, mi stradamo od spoljašnje oružane agresije. U takvoj situaciji vrlo je važna konsolidirajuća misija crkve u društvu, njen moćni vaspitni i patriotski potencijal - poručio je Porošenko.

Inače, Porošenko je podržavao mitropolita vinickog Simeona. I Simeon je vernike pozivao u maju da glasaju za Porošenka koji je svoj veliki biznis počeo u Vinici. A uoči arhijerejskog sabora u Kijevu na tamošnjim TV kanalima bila je emitovana serija emisija i film u kojima su dva vodeća mitropolita Onufrij i Antonij nazivani „moskovskim agentima“.

I premijer Arsenij Jacenjuk, po veroisposvesti unijat, pozvao je arhijereje da kod glasanja vode računa o situaciji u Ukrajini. Ratoborni Jacenjuk je poručio da se ovih dana društvo obraća crkvi „za duhovnu podršku, za blagoslov za suprostavljanje neprijatelju“. Uzgred rečeno, i predsednik parlamenta Ukrajine Aleksandar Turčinov, inače baptist, nema simaptija prema sveštenicima koji su se obrazovali u Rusiji.

Za razliku od njih, vodeći ljudi Ukrajinske pravoslavne crkve MP na čelu sa mitropolitom Onufrijem nisu za „podsticanje ratničkog duha“, nego za prestanak rata.

Još u januaru tadašnje vlasti u Ukrajini su preko Ministarstva kulture upozoravale obe crkve da su zabranjene molitve na ulicama i podrška demonstrantima. Ali, to nije moglo da umiri deo politizovanih i ratobornih sveštenika. U uskršnjem pozdravu samoproglašeni ukrajinski patrijarh Filaret je govorio o „agresiji Rusije“ i u hramu širio mržnju.

- Govore nam da nas vole, a istovremeno nas mrze i žele da osvoje naše teritorije - kazao je Filaret, koji je od početka podržavao demonstrante na Majdanu.

Interesantno je da je upravo Filaret Denisenko bio glavni suparnik Aleksiju za izbor ruskog patrijarha. Sada patrijarh Ukrajinske pravoslavne crkve Kijevskog patrijarhata Filaret Denisenko (85), koji nikada nije negirao da je nekad sarađivao sa KGB, poziva vernike da ojačaju crkvu kako bi se suprostavila Moskovskom patrijarhatu. Filaret smatra da nije samo Putin osvajač, nego i patrijarh Kiril.

Do prve podele pravoslavne crkve u Ukrajini došlo je posle raspada SSSR-a i formiranja nezavisnih država. U sastavu UPC verne Moskovskoj patrijaršiji je 34,6 odsto od ukupnog broja crkvenih opština u Ukrajini. Od svih pravoslivaca, čak 68 odsto je uz moskovsku patrijaršiju. Osim što svojim smatra moskovskog patrijarha i održava veze sa drugim crkvama preko moskovske patrijaršije, sve ostale odluke donosi samostalno. Druga po veličini pravoslavna crkva pripada Kijevskom patrijarhatu. Nju predvodi patrijarh Filaret, koji tvrdi da ima sedam miliona vernika. Treća pravoslavna crkva je autokefalna i ima 3,4 odsto ukupnog broja verskih opština.

Unijate predvodi arhiepiskop kijevsko-galicki Svjatoslav Ševčuk (44), školovan u Argentini, koji tvrdi da ima 4,3 miliona unijatskih vernika. Dolaskom novog poglavara 2011, grkokatolici su aktivnost sa zapada raširili i na centralni deo Ukrajine. Na Zapadu Ukrajine je oko 900.000 katolika. U Ukrajini žive i Jevreji, muslimani, druge manje verske skupine, i ateisti.