Jugoslavija bila proba za Ukrajinu
10. 08. 2014. u 13:50
Leto protiče u znaku velikog „hladnog“ i mnogo malih „vrućih“ sukoba na različitim tačkama sveta. Tip sukoba Srbije i Hrvatske, kad je reč o Rusiji i Ukrajini, bio je samo „zamrznut“ na 20 godina i sada se „odmrzao“
UOČI dva poslednja rata u Evropi, onog u Gruziji u avgustu 2008. i ovog u Ukrajini, bilo je dosta „hladnoratovskih simptoma“. Zahladili su odnosi SAD i Rusije, stropoštalo se poverenje, krenule su međusobne optužbe na relaciji Vašington - Moskva. Moćne propagandne mašine su dobile naređenje da rade punom snagom. Sada mnogi političari i politikolozi kažu da zapravo Hladni rat nikada nije ni prestajao.
Prisetimo se da su u martu 1989. Gorbačov i stariji Buš saopštili da je došao kraj Hladnog rata, tvrdeći da pobednika nema. Bivši lider SSSR-a Mihail Gorbačov se seća da su mu zaista davali obećanja da se NATO neće širiti na Istok ne samo Buš i državni sekretar SAD Bejker, već i kancelar Kol, ali i drugi uticajni političari. Tada su obećavali da NATO neće preći granice Nemačke.
Ali, još u aprilu 2007. ugledni američki profesor Stiven Koen je kazao: „Prvi rov u novom hladnom ratu je već iskopan. Front će prolaziti granicom Rusije sa jedne strane, Ukrajine i Gruzije sa druge. Jedini način da se situacija smiri je da SAD odustanu od politike širenja NATO na Istok. To je uslov za dobre odnose sa Rusijom“.
Ali, tog dalekovidog profesora koji je svojevremeno bio savetnik američkog predsednika Džordža Buša starijeg, nije poslušao Buš mlađi. Reči profesora Koena izgovorene pred studentima „Lomonosova“ aprila 2007. nisu izgubile na aktualnosti ni sada.
- Kremlj ne želi zaoštravanje odnosa sa SAD, ali od njega ne zavisi hoće li biti hladnog rata ili ne. Mnogo zavisi od toga kako će se razvijati odnosi između NATO i Ukrajine i Gruzije. To je novi front novog hladnog rata.
Te 2007. predsednik Buš je potpisao zakon kojim je predviđena finansijska pomoć budućim članicama NATO, a dan kasnije je saopšteno da je Ukrajina na spisku 15 zemalja koje će sarađivati sa Amerikom u postavljanju PRO. Tada je „postavljena“ mina koja je eksplodirala ove godine u Ukrajini.
I poznati američki politikolog i nekada glavni sovjetolog Zbignjev Bžežinski, u intervjuu „Komsomolskoj pravdi“ februara 2012. godine, upozoravao je da su u poslednje dve decenije SAD izgubile razuman osećaj mere i skromnosti.
U knjizi „Strateško viđenje - Amerika i kriza globalne moći“ Bžežinski objašnjava se da su SAD rapidno gubile privlačnost u svetu zato što su preuzele ulogu „svetskog žandara“. Sada Bžežinski, koji je godinama pravio koncepcije protiv SSSR-a, a u vreme predsednika Klintona bio jedan od autora koncepcije širenja NATO na Istok, smatra da je bila greška što je Ukrajini obećavan ulazak u NATO.
Uoči rata u Ukrajini Bžežinski, kao i bivši američki državni sekretar SAD Kisindžer, smatrali su da, ako se novo rukovodstvo u Kijevu opredeli za finski model i ne bude ni u jednom bloku, dakle ni u NATO, kriza u Ukrajini se može završiti mirno i na obostrano zadovoljstvo. Međutim, u Kijevu su nove vlasti u nacionalističkoj euforiji kao prioritet postavile ulazak u NATO.
U to vreme američki emisari koji su dolazili u Kijev nisu hteli da vide kakve će to imati posledice. Počeli su nemiri na jugoistoku Ukrajine, koji su se polako pretvorili u rat.
Zašto na Zapadu za sve okrivljuju Putina, objašnjenje treba tražiti u analizi razlika njegove i Jeljcinove vladavine. Devetog avgusta se napunilo 15 godina otkako je Boris Jeljcin imenovao Vladimira Putina za premijera. Putin je od prvog dana pokazao da nije spreman da popušta kad se radi o ruskom državnom interesu i da želi da vrati ugled svojoj zemlji u međunarodnoj areni.
Putin je promenio ne samo vojnu doktrinu zemlje, već je počeo da reanimira armiju. On je znao da na zemlju sa moćnom armijom niko neće smeti da nasrne.
Glavni urednik časopisa „Rusija u globalnoj politici“, Fjodor Lukjanov, kaže da je glavni motiv pripajanja Krima Rusiji bio da na to poluostrvo ne dođe NATO:
- Putin nije želeo da igra po tuđim pravilima, pa je povukao potez kojim je zaštitio ruske pozicije... Ali, nova uloga koju je preuzeo Putin u ukrajinskoj krizi je dosta rizična, jer joj se ne zna kraj - ističe Fjodor Lukjanov.
Oni koji pažljivo prate ukrajinsku krizu, prepoznaju dosta sličnosti sa raspadom Jugoslavije. I u jednoj i u drugoj zemlji je došlo do bujanja nacionalizma, pa je vrlo interesantno mišljenje sociologa Alekseja Roščina u moskovskoj „Nezavisimoj gazeti“:
- Žalosno je ali tačno - rano smo se poradovali mirnom razlazu sa Ukrajinom i bez razloga sa visine razmatrali „jugoslovenski scenario“, ponavljajući da je „kod nas tako nešto nemoguće“. Ispalo je da je tip sukoba Srbije i Hrvatske, kad je reč o Rusiji i Ukrajini, bio samo „zamrznut“ na 20 godina i sada se „odmrzao“. Posledice sukoba mogu biti gore, jer je Ukrajina daleko veća od Srbije i Hrvatske - tvrdi Roščin.
On sada upozorava da je važno da se ne dopusti da se sukob u istočnoj Ukrajini pretvori u - veliki rat.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Najnovije iz rubrike
ŠOKANTAN PLAN TRAMPA: Evo gde će završitu plutonijum za nuklearne bombe
MINISTARSTVO energetike SAD izabralo je niz privatnih kompanija kao potencijalne primaoce plutonijuma izvučenog iz nuklearnog oružja, uključujući i jednu u kojoj je ministar energetike Kris Rajt bio član odbora pre nego što se pridružio administraciji predsednika Donalda Trampa.
29. 05. 2026. u 17:02
Strašna nesreća u Virdžiniji: Autobus se zabio u automobile, 5 mrtvih i 34 povređena
AUTOBUS je udario u šest automobila na auto-putu Interstejt 95 u Virdžiniji u trenutku kada je saobraćaj usporio zbog zone radova, pri čemu je poginulo pet osoba, a 34 ljudi je povređeno, saopštila je danas državna policija.
29. 05. 2026. u 16:53
LUKAŠENKO POCEPAO EVROPU, MAKRONA PROGLASIO NJENIM LIDEROM: Predsednik Belorusije pozvao predsednika Francuske da uradi ovo
PREDSEDNIK Belorusije Aleksandar Lukašenko predložio je francuskom kolegu Emanuelu Makronu da se sastane sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom u Minsku.
29. 05. 2026. u 16:48
KALASOVA IZAZVALA POMETNJU Raste napetost između EU i SAD: Usledili hitni demanti
ODNOSI između Brisela, Vašingtona i Kijeva sve su napetiji. Visoka predstavnica Evropske unije (EU) za spoljnu i bezbednosnu politiku Kaja Kalas, izjavila je da je američka ambasada bila jedina strana misija koja je privremeno napustila glavni grad Ukrajine nakon ruskih pretnji velikim napadom, međutim, američka ambasada je odmah negirala njene tvrdnje.
29. 05. 2026. u 16:36
POSLEDNJI LIDER RUSIJE PRE PUTINOVE ERE: Predao mu ozbiljnu moć, imao problem sa pićem i pravio bizarne incidente (Foto)
NA današnji dan, 29. maja 1990. godine, Boris Jeljcin izabran je za predsednika Vrhovnog sovjeta Ruske Sovjetske Federativne Socijalističke Republike (RSFSR), što je bio prvi put da je neko na čelo ruske republike došao demokratskim putem unutar sovjetskog sistema.
29. 05. 2026. u 16:36
Josif Ambroz
10.08.2014. 14:02
To su uglavnom petooktobarski revolucionari, ili komunisti rasisti iz SFRJa. Koju su razorili Jugoslaviju, zavadi pa vladaj, i nemaju vise argumenata a nikada nisu ni imali. Danas nalaze se u situaciji da bore se sa istim izgovorom demokratija i vladavina prava na teritoriji Srbije za svoja prava kao vlast da bi sacuvali glave, pod izgovorom za tudja prava da bi stitili sebe a ne interes naroda, politike ili Haga.
@Josif Ambroz - temelji Božjeg kraljevstva su Pravda i istina, i on određuje šta je pravo a šta nije pravo,a ne Bibliski nepismen đani. Putin će izvršiti Božju volju,jer je umno zdrav. zato će ga Bog iskoristiti da izvrši Božju volju na zemlji,a kad izvrši Božju volju tada više neće postojati đanijeve države i iskrivljenoga mišljenja u njoj. to će učiniti Ruski Car i za 5.godina i pre u Rusiji će biti Carevina.sviđalo se to kome ili ne to će biti.
@Josif Ambroz - Joco tako je Carska Rusija i Srbija sa njom.
@Josif Ambroz - @joca Pa ti si gori od ovih nasih Hrvata.Oni zive u 90-tim a ti jos nisi ni uso u XX vek.
@Josif Ambroz - Čini mi se da je 07.05.2012. na Inauguraciji za Predsednika RF Putin zatalasao carske setimente.Ima na You Tube cela snimka i obrazloženje.Malo je ipak modernizovano, ali su temelji sa krunisanja cara Aleksandra III kojom prilikom je Petar I. Čajkovski napisao TORŽENSTVENI MARŠ što se i kod Putina sviralo dok je kao Izabranik prolazio iz sale Aleksandra Nevskog, preko Aleksandrovske i Georgijevske dvorane do Zlatne Andrejevske Sale Kremaljskog Dvorca.
Komentari (131)