Putin: Značajan razgovor sa Obamom

PARIZ - Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je danas u Francuskoj da su njegovi sastanci sa zapadnim liderima bili pozitivni, a razgovor sa američkim predsednikom Barakom Obamom ocenio je kao "značajan".

"Mislim da je razmena mišljenja bila veoma pozitivna", rekao je Putin novinarima povodom razgovora koje je vodio na marginama svečanog obeležavanja 70 godina savezničkog iskrcavanja u Normandiji u Drugom svetskom ratu, prenele su agencije.

Obama je izrazio uverenje da "smirivanje situacije zavisi od priznavanja Moskve novog ukrajinskog predsednika, kao i od prestanka ruske podrške separatistima na istoku Ukrajine".

Američki predsednik i njegov ruski kolega su kratko razgovarali na marginama obeležavanja iskrcavanja saveznika u Normandiji, saopštila je kancelarija francuskog predsednika Fransoa Olanda.

Jedan neimenovani zvaničnik Bele kuće je potvrdio da se taj "nezvanični sastanak" održao, dodajući da je on trajao deset do 15 minuta, preneo je Rojters.

To je prvi susret licem u lice između Obame i Putina od početka krize u Ukrajini, a do njega je došlo tokom ručka kojeg je organizovao Oland.

Francuski predsednik Fransoa Oland otvorio je danas u severnom gradu Kaenu svečanost kojom se obeležava 70 godina od iskrcavanja savezničkih vojnika u Normandiju, odajući počast "i civilima i vojnicima".

Danas je prvi put zvanično odata počast za 20.000 civila koliko ih je ubijeno tokom 100 dana bitke za Normandiju, a na današnji dan pre 70 godina skoro 3.000 ih je stradalo pod bombama, gotovo koliko i savezničkih vojnika, prenosi francuski list "Figaro" (Le Figaro).

"Želeo sam da budem ovde sa vama kako bih istakao žrtvu koju je civilno stanovništvo podnelo onih dana i onih noći u kojima je Francuska ponovo osvojena", rekao je Oland na početku govora.

Nijedan stanovnik Normandije nije znao da će 6. juna 1944. godine biti prvi dan jedne od najžešćih bitaka koje je Francuska vojevala, a u kojoj je ubijeno 110.000 ljudi, od kojih 20.000 civila, naveo je on, podsetivši na akcije članova pokreta otpora koji su tokom noći olakšali iskrcavanje, pomogli saveznicima i napadali naciste.

"Mlade generacije moraju da pamte da se ovde dva miliona vojnika sukobilo usred milion civila", istakao je francuski šef države.

On je odao počast svima, i civilima i vojnicima, naglasivši da su Normandijci učestvovali u borbi hrabro koliko i vojnici koji su bili angažovani u oslobađanju Francuske.

"Upravo zato što je Francuska proživela tu dramu, ona je solidarna sa drugim zemljama koje doživljavaju istu sudbinu i učestvuje u očuvanju mira na granicama Evrope i Afrike. Jer mi to dugujemo u znak sećanja na one koji su dali svoje živote za nas", poručio je Oland misleći na situaciju u Ukrajini i Nigeriji.

Francuska danas izuzetno svečano obeležava "najduži dan", Dan D, uz najavljeno prisustvo 19 šefova država i 1.800 veterana, navodi francuska štampa.

O veličini događaja govori sam program i lista zvanica, među kojima su britanska kraljica Elizabeta II u pratnji članova kraljevske porodice, američki predsednik Barak Obama, ruski šef države Vladimir Putin, ali i novoizabrani ukrajinski predsednik Petro Porošenko.

Od oko 1.800 veterana koji prisustvuju ceremoniji, neki su danas prvi put ponovo u Normandiji otkako su se među 130.000 savezničkih vojnika iskrcali na normandijsku obalu, a većina je starija od 90 godina.

Na svečanost je pozvano 9.000 zvanica, a procenjuje se da ceremoniji prisustvuje i oko 150.000 građana, u regionu koji se već godinu i po dana priprema za ovu godišnjicu i gde je mesecima unazad bilo nemoguće naći smeštaj.

Za bezbednost se brine oko 12.000 policajaca, vojnika i vatrogasaca.

Oland će se, kako je najavljeno, tokom prepodneva sastati sa Obamom na američkom groblju iznad plaže Omaha, na kojoj je najviše žrtava palo tokom iskcavanja, a u podne će se šefovi država i vlada, kao i veterani, sastati za ručkom u zamku Benuvil u blizini čuvenog mosta Pegaz, dok je za popodne predviđena međunarodna ceremonija na plaži Riva Bela.Putin je prvi put prisustvovao ceremoniji u Normandiji 2004, u atmosferi pomirenja Istoka i Zapada. Domaćin jubileja, francuski predsednik Fransoa Oland, nije ni pomišljao da mu "otkaže pozivnicu" zbog ukrajinske krize.

"Možete da se ne slažete sa Vladimirom Putinom, ali ja nikad neću zaboraviti da je ruski narod izgubio milione života u Drugom svetskom ratu", istakao je Oland za "Frans 2" (France 2).

U francuskom letovalištu Duvilu zakazani su bilateralni susreti Putina sa Olandom, nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, britanskim premijerom Dejvidom Kameronom... ruski predsednik poručio je da je spreman i za dijalog sa Obamom - ali, kako piše AFP, američki predsednik "nije ponudio zvaničan sastanak".

U jeku krize oko Ukrajine, šahovski velemajstor koji je poslednjih godina poznatiji kao kritičar Putina, Gari Kasparov zapitao se na svom Tviter nalogu zašto na ceremoniju nisu pozvani lideri Belorusije, Uzbekistana i Kazahstana, i "predvideo" da će dogodine, povodom 70. godišnjice Krimske konferencije u februaru, Putin verovatno ugostiti zapadne lidere u Jalti.

"Putin je pozvan na godišnjicu Dana D u Francuskoj sa zapadnim liderima!? Želeli su stručnjaka za invazije?", zajedljivo je "tvitovao" Kasparov nepuna tri meseca posle ruske aneksije Krima.
Invazija Normandije, poznata i kao Operacija Overlord, i 70 godina kasnije ostaje najveća pomorska invazija u istoriji, koja je uključivala više od dva miliona vojnika koji su prevezeni preko kanala La Manš iz Engleske u Normandiju u okupiranoj Francuskoj.

Većinu savezničkih snaga činile su američke, britanske, kanadske i francuske jedinice, a učestvovali su i vojnici iz Australije, Belgije, Čehoslovacke, Grčke, Holandije, Novog Zelanda, Norveške i Poljske.

Uprkos zajedničkoj pobedi nad nacizmom koja je usledila godinu dana kasnije, obeležavanja godišnjice "Dana D" često je bilo u senci politike.

Obeležavanje u Normandiji bojkotovao i francuski ratni lider u agzilu i prvi posleratni predsednik Šarl de Gol, uvređen jer je bio isključen iz priprema za iskrcavanje, dok je američki predsednik Ronald Regan pretvorio četrdesetogodišnijicu iskrcavanja, 1984. godine, u pravu hladnoratovsku predstavu.

Te 1984. godine obeležavanju nije prisustvovao nemački kancelar Helmut Kol: prvi nemački kancelar koji je prisustvovao obeležavanju Dana D je Gerhard Šreder, a to se desilo čak dve decenije kasnije, 2004. godine.

Tradicionalno, obeležavanju prisustvuje i britanska kraljica Elizabeta II, koja 2009. nije bila na listi zvanica, zbog čega je izbio diplomatski skandal.

Iskrcavanje u Normandiji započelo je noćnim padobranskim i jedriličarskim desantom, masivnim vazdušnim napadima i pomorskim bombardovanjem nakon kojeg je usledio desant, 6. juna, ili Dan D.

Vojnici su se iskrcali na plaže pod šifrovanim nazivom Sord, Džuno, Gold, Omaha i Juta i operacija je trajala do kraja avgusta i izbijanja savezničkih snaga na liniju reka Loara-Orlean-Sena kao prva etapa savezničkih operacija u zapadnoj Evropi.

U tim vojnim dejstvima bilo je agnažovano 39 savezničkih divizija, 13.000 aviona i 7.000 ratnih i transportnih brodova, a sa nemačke strane je učestvovalo oko 30 divizija.

U borbama, koje su se završile oslobađanjem Pariza, poginulo je oko 600.000 vojnika iz 14 zemalja, koji su sahranjeni na 28 vojnih groblja u Normandiji.