MOSKVA

OD STALNOG DOPISNIKA

U ISTOČNIM delovima Ukrajine ni za vreme uskršnjih praznika nije bilo mirno, mada je bilo najavljeno primirje. U nedelju oko tri sata ujutru, na barikadi na ulazu u grad Slavjansk poginulo je, prema televiziji "Raša tudej", pet ljudi: trojica federalističkih demonstranata i dva napadača. Ukrajinska policija do nedelje popodne je potvrdila tri poginula, a, prema nekim izvorima, stradalo je šest osoba. Na barikadu je pucano iz više vozila, u kojima su potom pronađeni simboli ultranacionalističkog ukrajinskog pokreta "Desni sektor".

Taj događaj, prema ruskom ministarstvu spoljnih poslova, pokazuje da ukrajinske vlasti ne mogu da obuzdaju naoružane ekstremiste. „Desni sektor“, sa druge strane, negira učešće u pucnjavi i za napad optužuje ruske specijalne snage.

Vođa proruskih demonstranata u Slavjansku, Vjačeslav Ponomarjov, u nedelju je uputio apel zvaničnoj Moskvi da pošalje "mirovne trupe" i uveo "policijski čas" od ponoći do šest ujutro, posle smrtonosnog napada u tom mestu.

Ponomarjov kaže, prenosi RIA Novosti, da jedino Rusija može da odbrani gradove istočne Ukrajine. Zato on na predsednika Putina apeluje da pošalje mirovne trupe u region Donjecka i Luganska.

Na aerodromu u Donjecku poginuo je jedan specijalac ukrajinske policije koga je ubio kolega. U toku noći vojnik je čuo šum i pomislio je da neko želi da uđe u zgradu aerodroma, zapucao je na kolegu i ubio ga. U Harkovu je policija uhapsila jednog od lidera proruskih demonstranata Konstantina Dolgova. U Kramatorsku u Donjeckoj oblasti proruski pobunjenici su vratili četiri zarobljena oklopna vozila ukrajinskih desantnih jedinica. Posrednici su bili veterani desantnih jedinica.

U gradu Lugansku demonstranti i dalje traže održavanje referenduma o otcepljenju. Ukrajinski ministar policije Arsen Avakov kaže da je u Lugansku uhapšeno troje ljudi koji su ukrali automate u tamošnjoj službi bezbednosti.

Čelnici Ministarstva unutrašnjih poslova, inače, na Uskrs su pozvali bivše specijalce iz jedinice "Berkut" da se vrate na posao i izmire sa onima koji su bili na drugoj strani barikade na Majdanu. U tom apelu se "Berkut" naziva "elitom zaštite pravnog poretka u Ukrajini" i poručuje da je ta jedinica "potrebna državi sada kada je napao agresor".

AKO NATO PRIĐE... MOSKVA će morati da preduzme mere ako se NATO približi ruskim granicama, poručio je sekretar predsednika Rusije Dmitrij Peskov. On je, gostujući u emisiji "Pravo znat" na kanalu TVC, upozorio NATO da će njegovo dalje proširenje i još jedan korak bliže granicama Rusije povući za sobom prekrajanje celokupne evropske strukture bezbednosti.

Šef misije OEBS u Donjecku Klaus Cilikens izjavio je da u Ukrajini nema stranih vojnika.

Bivši premijer Julija Timošenko boravila je u Donjecku, gde je predložila da se odmah posle Uskrsa organizuje okrugli sto, na kojem bi učestvovali predstavnici svih delova Ukrajine i dogovorili se kako da rešavaju sadašnju krizu. Ona je posle dužeg vremena opet progovorila na ruskom jeziku. Sada Timošenkova kao predsednički kandidat pokušava da sebe predstavi kao osobu koja može da ujedini istok i zapad zemlje.

Ukrajinski listovi sve više pišu o tome kako svrgnuti predsednik Viktor Janukovič namerava da se vrati u zemlju, tako što će doći u jedan od gradova na istoku, gde ima dosta pristalica. Najčešće se kao mesto povratka Janukoviča spominje Berdjansk. Zbog toga su nove vlasti u Kijevu tamo poslale policijska i vojna pojačanja.

I dalje se vodi intenzivni razgovor na relaciji Moskva Vašington. Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov ističe da ukrajinsko rukovodstvo treba da što pre krene u dijalog sa stanovnicima istočnih regona, a ne da primenjuje silu. Američki državni sekretar Keri smatra da što pre treba razoružati sve građane i osloboditi zauzete javne zgrade.

Oglasio se i predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbajev, koji se založio za rešenje krize mirnim pregovorima.

Ako je verovati istraživanjima koja je ovih dana sproveo Kijevski međunarodni institut sociologije, 69,7 odsto stanovništva istočnih i južnih delova Ukrajine je protiv menjanja državnih granica, dok je 15,4 odsto za pripajanje Rusiji. Njih 12 odsto nema određen stav. Vrlo je važno to da 74 procenta ispitanika želi da Ukrajina i Rusija budu dve nezavisne, ali prijateljske zemlje sa otvorenim granicama, bez viza i slobodnim kretanjem građana.

U intervjuu državnom TV kanalu Rusija, Vladimir Putin je i u subotu govorio o Ukrajini. Ruski predsednik je pozvao Evropu da pomogne Kijevu da stabilizuje ekonomsku situaciju.

- Ne želimo da podrivamo ukrajinsku ekonomiju, ali nećemo da se iz budžeta Rusije finansira zemlja sa 45 miliona stanovnika - kazao je Putin.

Ukrajina, inače, Rusiji za gas duguje 2,2 milijarde dolara.

Predsednik Putin kazao je i da namerava da nagradi pripadnike armije koji su obezbeđivali mir za vreme održavanja referenduma na Krimu.

A ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk je gostovao na američkoj televiziji En-Bi-Si:

- Putin mašta da obnovi SSSR. Svaki dan ide dalje i dalje i samo bog zna gde je tome kraj - rekao je Jacenjuk, komentarišući Putinovu nedavnu izjavu da su Rusi i Ukrajinci jedan narod.


PUTINOVE "MILIJARDE"

IAKO ruski predsednik nema račune u stranim bankama, zapadni listovi, čak i oni koji se smatraju ozbiljnim, poput britanskog "Tajmsa", ponovo traže Putinove milijarde.

- U slučaju da Rusija uvede vojsku u istočne delove Ukrajine, u Švajcarskoj će biti zamrznut Putinov novac. Njegovih 40 milijardi su na računima njegovih prijatelja koji se bave energentima - piše "Tajms" i dodaje da će biti veoma teško dokazati da je to zaista novac ruskog predsednika.

Priču o Putinovom bogatstvu lansirali su njegovi protivnici iz "male opozicije" - stranaka koji nemaju poslanike u parlamentu.