SVAKO dalje proširenje je loše za Evropsku uniju. Srbija nam je prijateljska zemlja. A kada smo nekome prijatelji, ne zovemo ga da nam se pridruži u košmaru. Ulazak u EU je siguran put za bankrot, za urušavanje društvenog napretka postignutog poslednjih pedeset godina.

Ovaj savet našoj vlasti i narodu ekskluzivno, preko „Novosti“, šalje lider farncuskog „Nacionalnog fronta“ Marin Lepen, navodeći kao primer Sloveniju „koja je nekada bila bogata, a sada prezadužena“.

Šef partije čije se ime više ne izgovara stidljivo i sa vrha usana, posle značajnog uspeha na nedavnim lokalnim izborima, za naš list analizira opšti uspon desnice u Evropi, srpske strateške dileme, a otkriva i šta joj smeta u važećem konceptu „mondijalističkog kazina“...

* Protiv ste ovakve Evrope, a ipak ste poslanik u Evropskom parlamentu?

- Da nisam tamo, ko bi pričao u ime Francuske? Potrebno je da predstavnici patriota budu u EP da bi blokirali napredak EU, koja ne prestaje da uzima sve veću vlast. Ne znam kako bismo tome mogli da se suprotstavimo drugačije, osim da budemo u srži instanci koje odlučuju?

* Srbija je, kao i Francuska, platila veliku cenu u Prvom svetskom ratu. Sada smo svedoci pokušaja revizije istorije - žrtve se pretvaraju u krivce...

- Francuzi i Srbi nemaju nikakvu odgovornost za taj rat. Svedoci smo namere ideološkog iskorišćavanja događaja iz istorije da bi se uticalo da današnja zbivanja. Treba istrajati i pružati otpor takvom cinizmu. Nije na drugima da nam nameću kako ćemo posmatrati sopstvenu istoriju. Dobro se vidi šta je cilj svemu tome, da nas uvere da je EU projekat mira i da bi bilo rata da nije nje. To je potpuni apsurd. Između 1945. i 1973. nije bilo rata, a nije bilo EU. Realnost je takva da je mir, nažalost, očuvalo nuklearno odvraćanje.

BIĆEMO NA VLASTI ZA DESET GODINA * NADATE li se da biste mogli jednoga dana da preuzmete vlast u Francuskoj?
- Očekujemo da se to dogodi u sledećih desetak godina. I, nismo u tome usamljeni. To važi za patriote u mnogim drugim zemljama. Razum će nas povesti povratku naciji i njenoj zaštitničkoj ulozi. Nije daleko vreme kada će se zatvoriti zagrada iza ovog nesrećnog iskustva.

* NATO je prvi put pre nekoliko dana priznao da je bombardovanje Srbije 1999. bilo bez odobrenja SB UN?

- Naravno da je to bila agresija i kršenje međunarodnog prava. To je istorijska realnost. Za to sam da Francuska izađe iz NATO. Znate šta mislimo o načinu na koji su Amerikanci došli da bi otkinuli Kosovo od Srbije. Od tada smo ih više puta videli na delu, u Iraku, Siriji, Libiji. Danas ih vidimo u Ukrajini. A sve je počelo na Kosovu. Bila je to neka vrsta testa. Otvorena je Pandorina kutija, dozvoljeno je stranoj sili da dođe, organizuje i odluči o podeli teritorije koju je tražila manjina. I videćemo to svuda.

* Ko je odgovoran za dramu u Ukrajini?

- Vizija EU o Ukrajini je potpuno iskrivljena. Građani su u strahu. Nema drugog izlaza do federalizacije Ukrajine, da bi svaki deo mogao da zaštiti svoje ekonomske interese, jedan istorijski i geografski orijentisan prema Istoku, a drugi prema Zapadu. Odbiti takvu realnost znači podsticati građanski rat.

* Koliko je potrebna jaka Rusija da bi se kontriralo Vašingtonu i NATO u međunarodnim odnosima, da se više ne bi događale slične situacije?

- Potreban nam je multipolarni svet. U tom svetu Rusija ima suštinsku ulogu. Ona je kontrateg i za ekonomski model. Mislim da SAD, i EU koja je prati u stopu, baš zbog toga trenutno i razvijaju hladni rat prema Rusiji. A Rusija bi trebalo da nam bude prirodni partner. Ruski model je potpuno suprotan američkom. On je održiv, patriotski, štiti tradiciju i nacionalne vrednosti, odbija mondijalizam koji od trgovine pravi zakon iznad svih ostalih zakona. Želim svet u kom nacije razgovaraju ravnopravno, a ne onaj u kom će biti potčinjene volji tehnokrata, Vašingtona, Brisela ili Berlina.

UVEK NA VAŠOJ STRANI * ŠTA je ostalo od francusko-srpskog prijateljstva?
- NE znam kada je reč o vlastima, ali mi smo uvek bili prijatelji Srbije. Tome svedoče i mnogobrojni Srbi koji žive u Francuskoj, kao naši stari i verni prijatelji. Srbi su velika nacija.

* Kako objašnjavate uspeh vaše političke opcije?

- Uvek smo bili hrabra stranka, koja se usuđivala da kaže istinu Francuzima, onda kada je bilo politički korektno da se sve to poriče, bez ozbira na to da li je reč o imigraciji, EU ili razuzdanosti liberalizma, što smo otkrili još devedesetih.

* Da li za tu popularnost dugujete i liberalnom kapitalizmu, jer je nezadovoljnima otvorio vrata za proteste?

- Nemamo na čemu da mu zahvaljujemo, jer iza toga stoji mnogo patnje. „Nacionalni front“ se tokom osamdesetih borio protiv socijalističkog ekstremizma, a sada se nalazi u situaciji da se bori protiv liberalnog ekstremizma koji predstavlja veliku opasnost u svetu, a naročito po Evropu. Veličina političke stranke se ogleda u tome da otkrije istinske probleme i da se bori protiv njih. To je razlog zbog kog se mi danas borimo protiv totalno slobodne razmene, potpuno otvorenih granica i sveopšteg socijalnog i monetarnog dampinga koji je od jednog od najbogatijih delova sveta napravio kontinent u bankrotu.

* Zašto kažete da je mondijalizacija sistem u kome robovi proizvode da bi se prodavalo nezaposlenima?

- Mislim da sam pronašla dosta tačnu definiciju. Američki model je nametnuo ovaj sistem, u kom ogromna masa novca više nema nikakvu vezu s realnošću proizvedenog bogatstva. Ovaj model se sprovodi u korist nekoliko stotina ljudi, a na štetu stotine miliona. Od kazina je napravio neku vrstu pravila življenja u svetu. Uvek sa istim dobitnicima, i istim gubitnicima.

* Kako izaći iz toga?

- Nacijom. Nacija je prirodna struktura za uspostavljanje prosperiteta i ravnoteže, suprotstavljanje nelojalnoj međunarodnoj konkurenciji, za borbu protiv finansijskih spekulacija, osiguranje bezbednosti građana i odbranu njihovog identiteta.

* Zar države nisu jače zajedno, u Evropi, nego samostalno i odvojeno?

- S tom pričom je gotovo. Tu teoriju su nam prodavali da bi nam nametnuli Evropu. Realnost je potpuno drugačija. EU je zbir slabosti. Dokaz je pred nama. Brojke same govore. Francuska izreka kaže da drvo treba ocenjivati po njegovim plodovima. Evrozona je crna rupa svetskog rasta već deset godina. Nezaposlenost i siromaštvo su porasli do spektakularnih proporcija, a zajednička moneta je na veštačkom disanju s milijardama koje nemamo, ali ih ipak nekako nalazimo da bismo je spasli. Bila je stvorena kao sredstvo za borbu uticaja s dolarom, ali ne samo da to nije postala, nego se sada pregovara i skandalozni sporazum o slobodnoj razmeni između SAD i EU. Vidi se da je krajnji cilj, u stvari, bio stvaranje unipolarnog sveta. Verujem u Evropu nacija, u kojoj će države slobodno sarađivati među sobom, ali ne protiv interesa svojih građana. Prisustvovaćemo proleću evropskih naroda. Mislim da će početak toga biti predstojeći izbori za Evropski parlament.

* Može li ponovo doći do velikog rata?

- Uvek imam taj strah. Nemati ga, znači biti potpuno neodgovoran. Ne znam, samo, da li bi mogao da ima isti oblik koji smo poznavali kroz istoriju. Zamislimo da se sutra uruši dolar. Mislite li da to neće izazvati rizike od jakog konflikta? Ne mora to obavezno da bude priča o granicama. To može da bude i sučeljavanje ekonomskih modela. Može, na primer, da bude monetarni rat. Treba biti svestan da Evropa nije spontano miroljubivo mesto. I, baš zbog toga, treba se zaštiti, kako od velikih uticaja jednih na druge, tako od želje jedne supersile da nametne svoje poglede i modele ostatku sveta.


PROBLEMATIČNI IMIGRANTI

* ZAŠTO ne volite strance?

- TO nije istina. Ekstremnu imigraciju, kojoj smo izloženi i koja je nametnuta Francuskoj, nijedan narod ne bi prihvatio. Ne možemo da primamo stotine hiljada ljudi svake godine, kada nemamo dovoljno posla ni sredstava da hranimo sunarodnike. Potpuno je legitimno da Francuska bude privržena odbrani svog identiteta, vrednosti, običaja, načina života. Svi se slažu da Bantu odbrane svoj identitet, ali niko se ne slaže da to rade Francuzi. Imigracija može da bude prihvatljiva, ali u razumnim okvirima, shodno trenutku istorije određene zemlje i, u svakom slučaju, uz njenu saglasnost.

Zabranjeno preuzimanje teksta, ili njegovih delova, bez odobrenja redakcije