Svet

Analitičari: Ukrajinska kriza bez uticaja na Južni tok

Novosti online/ Agencije

26. 03. 2014. u 09:41

"Vojnom intervencijom u Srbiji NATO je doneo mir i kraj jednog režima. Tom akcijom ojačao je svoju ulogu na Balkanu", rekao je Klark, koji je bio zapovednik NATO-a u Evropi u vreme kada je Alijansa vojno intervenisala protiv Srbije

Sadašnja kriza u Ukrajini podseća na ono što se na Balkanu zbivalo 90-ih godina prošlog veka i to je podsetnik koliko je važno da se Evropa demokratizuje, ocenio je penzionisani američki general Vesli Klark.

VOJNICI UKRAJINE NAPUSTIĆE KRIM VOZOVIMA

Više od 15.000 vojnika ukrajinskih jedinica ranije stacioniranih na Krimu izrazilo je želju da službu nastavi u bezbednosnim strukturama Rusije, javile su danas ruske agencije, prenoseći i izjavu načelnika Generalštaba ruskih Oružanih snaga Valerija Gerasimova da će ukrajinski vojnici koji žele da napuste poluostrvo to učiniti vozovima i bez oružja.

"U skladu sa dogovorom ministarstava odbrane Rusije i Ukrajine vojnici Oružanih snaga Ukrajine i članovi njihovih porodica odvešće se sa Krima železnicom", rekao je Gerasimov.

Do juče se u privremenom punktu u Sevastopolju registrovalo približno 1.500 ukrajinskih vojnika koji treba da napuste Krim, navodi Itar-Tas s.

Gerasimov je rekao da će vagoni iz Sevastopolja, Simferopolja, Evpatorije, Feodosije i Kerča biti priključeni putničkim kompozicijama koje voze za Ukrajinu.

"Svi vojnici koji su izrazili želju da nastave službu u ukrajinskim Oružanim snagama, predavši oružje na čuvanje, nalaze se izvan vojnih jedinica i spremaju se za organizovani odlazak sa ličnim stvarima u Ukrajinu", naveo je Gerasimov.

Ruska državna agencija, pozivajući se na izvore u krimskoj vladi, javila je iz Simferopolja da je više od 15.000 vojnika i oficira koji su služili u OS Ukrajine na teritoriji Krima, izrazilo je želju da nastavi službu u ruskoj vojsci i drugim bezbednosnim strukturama Rusije.

UKRAJINA PRESTALA DA EMITUJE RUSKE TV KANALE

Većina ukrajinskih provajdera prestala je da emituje četiri glavna ruska televizijska kanala, što je rusko Ministarstvo spoljnih poslova danas ocenilo kao kršenje međunarodnih obaveza i napad na slobodu medija.

"To se svakako može posmatrati samo u smislu napada na demokratske slobode i kršenje međunarodnih obaveza od Ukrajine", rekao je komesar za ljudska prava ministarstva Konstantin Dolgov za rusku agenciju RIA Novosti.

Dolgov je naveo da je sudska odluka Kijeva da zabrani ruski televizijski sadržaj "kršenje svakog prava na gledanje televizije i mogućnosti pristupa medijima na ruskom".

Komesar je podsetio da su vlasti u Kijevu obećale i "proglasile posvećenost osnovnim ljudskim pravima i slobodama, demokratskim načelima".

"Naravno, ova odluka ni na koji način se ne uklapa u takvu izjavu", primetio je Dolgov.

Kijevski Okružni upravni sud juče je doneo odluku da se obustavi emitovanje četiri ruska televizijska kanala u Ukrajini dok traje sudski postupak, a očekuje se da će tužba biti razmatrana kasnije ove nedelje.

ZABRANA PILOTIMA

Zvanični Kremlj je danas optužio ukrajinske zvaničnike da brane pilotima ruskih komercijalnih aviona da na aerodromima u Ukrajini napuštaju avione.

U saopštenju ruskog Ministarstva spoljnih poslova se navodi da ukrajinski carinici brane kabinskom osoblju "Aeroflota", ruske državne aviokompanije, da napustaju avion, prenela je agencija AP.

Ministarstvo ističe kako ta odluka vlasti u Kijevu predstavlja kršenje međunarodnih zakona i "pretnju po bezbednost civilne avijacije", zato što je osoblju onemogućeno da se odmore između letova.

KLARK: UKRAJINA PODSEĆA NA BALKAN DEVEDESETIH

"Vojnom intervencijom u Srbiji NATO je doneo mir i kraj jednog režima. Tom akcijom ojačao je svoju ulogu na Balkanu", rekao je Klark, koji je bio zapovednik NATO-a u Evropi u vreme kada je Alijansa vojno intervenisala protiv Srbije.

Klark smatra da bi ukrajinska kriza morala da bude podsetnik da se u Evropi moraju podsticati demokratski procesi, kakve bi "morala da sledi i Srbija jer od stanja u toj zemlji bitno zavisi i stanje u BiH".

"Čini mi se da je Srbija trenutno na dobrom putu", kaže bivši general za sarajevski "Dnevni avaz".

Upitan o mogućem približavanju Srbije Rusiji, Klark je ocenio da je "ovo zapravo doba prilika da se Zapad konsoliduje i postavi kao lider pozitivnih promena".

"Plediranje na jake rusko-srpske odnose samo je ođek ideja prošlosti. Oni koji u Evropi, na Balkanu ili u BiH pate za Putinom neka idu k njemu", rekao je Klark, dodavši ironično da je "Sibir ogroman i da u njemu ima mesta", prenela je agencija Hina.

KRIM PREDAT BEZ ISPALjENOG METKA

Prva žrtva potpunog nereagovanja novih ukrajinskih vlasti na ulazak Rusije na Krim postao je ministar odbrane Igor Tenjuh koji je podneo ostavku, a na njegovo mesto je imenovan general-pukovnik Mihail Kovalj.
Kako su objavili ruski mediji, ukrajinska Rada je u utorak prihvatila ostavku Igora Tenjuha, ali ne i vršioca dužnosti predsednika Aleksandra Turčinova.
Sajt obozrevatel.ru analizira, kako kaže, nesvakidašnju situaciju da je Ukrajina u potpunosti predala Krim ruskoj vojsci.
Kako kaže bivši ministar odbrane Ukrajine Anatolij Gricenko, oko 20.000 ukrajinskih vojnika, među kojima i elitna odeljenja vojne pešadije i dva odeljenja pomorskih specijalaca - koji čine petinu ukupnih vojnih snaga zemlje, više ne postoje.
Tome treba dodati da aerodromi, skladišta municije, vojna tehnika, brodovi ukrajinske Crnomorske flote nisu uništeni već su pali u ruke "potencijalnom neprijatelju" i mogu da budu upotrebljeni protiv Ukrajine. Zarobljen je i veliki broj članova vojnog rukovodstva ukrajinske vojske, među kojima i čovek koji se proslavio "psihološkim napadom" na ruske specijalce i okupacijom aerodroma Beljbek, pukovnik Jurij Mamčur.
Od samog početka nije bilo dato naređenje za pružanje otpora diverzantima koji su zauzeli administativne zgrade u Simferopolju, iako su se na svega nekoliko sati puta nalazile elitne snage ukrajinskih specijalaca "Alfa".
Pokušaji rukovodstva zemlje da opravdaju specijalce time da nisu obučeni za napade na zgrade, već samo za eventualno zaustavljanje nereda među krimskim Tatarima, ne mogu da uguše kritike, navodi sajt.

URUŠEN USTAVNI POREDAK

Ukrajinska bezbednosna služba optužila glavnu krimsku tužiteljku za uticaj na nasilno rušenje ustavnog poretka zemlje, prenosi Raša tudej.

BERLIN UKORIO TIMOŠENKO

Portparol nemačke kancelarke Angele Merkel, Štefen Zajbert, izjavio je danas povodom snimka izjave pripisane bivšoj premijerki Ukrajine Juliji Timošenko po kojoj bi na Ruse u Ukrajini trebalo "pucati iz atomskog oružja" da "postoje ograničenja u jeziku i mišljenju koja ne treba prelaziti".

"Uprkos svom protivljenju ruskim akcijama i svim razlikama u mišljenju čak i od ključne važnosti, postoje granice u jeziku i mišljenju koje se ne smeju preći", rekao je Zajbert a prenosi Rojters.

"Slike i ideje o nasilju, jasno, mnogo prelaze tu granicu", rekao je on odgovarajući na pitanje na konferenciji za novinare.

Navodeći Zajbertove reči da "političari treba da biraju reči kada se radi o situaciji o Ukrajini", Itar-Tas s je preneo i izjavu eksperta Socijaldemokratske partije Nemačke za spoljnu politiku Nilsa Anena da bi Hrišćansko-demokratska unija (CDU) i kancelarka lično trebalo da iskoriste njihove dobre veze i utiču na Timošenkovu.

Bivša premijerka je oktobra 2011. bila osuđena na sedam godina zatvora za prekoračenje ovlašćenja pri potpisivanju sporazuma o gasu sa Rusijom, a od 9. maja 2012. lečila se u harkovskoj bolnici pod stražom.

BIH: BEZ KONSENZUSA OKO REZOLUCIJE O UKRAJINI

Tročlano Predsedništvo Bosne i Hercegovine danas nije postiglo konsenzus oko rezolucije o Ukrajini, koja će biti na glasanju u Generalnoj skupštini UN, 27. marta.

Za rezoluciju pod nazivom "Teritorijalni integritet Ukrajine" glasali su bošnjački i hrvatski član Predsedništva, Bakir Izetbegović i Željko Komšić, dok je protiv bio Nebojša Radmanović iz Republike Srpske.

HELMUT ŠMIT RAZUME PUTINOVU POLITIKU NA KRIMU

Bivši nemački kancelar Helmut Šmit (95) izjavio je danas da može da razume zašto je Rusija pripojila Krim uputivši kritike na račun Zapada, ali i pohvale kancelarki Angeli Merkel.

Delovanje ruskog predsednika na Krimu za njega je "potpuno razumljivo", rekao je Šmit nedeljniku "Cajt" čiji je on izdavač.

ANALITIČARI: UKRAJINSKA KRIZA BEZ UTICAJA NA JUŽNI TOK

Ukrajinska kriza i uvođenje sankcija Rusiji se neće odraziti na realizaciju projekta Južni tok, koji upravo zbog te krize dobija dodatno na značaju, izjavili su danas za Tanjug analitičari i stručnjaci za gas, ocenjujući da će se taj gasovod u Srbiji graditi kako je i planirano, kad počne građevinska sezona od 1. aprila.

Ne očekujem da će kriza oko Ukrajine i problemi između Rusije i Evropske unije da se odraze na izgradnju Južnog toka, jer je Evropi potreban gas iz Rusije, izjavio je Tanjugu predsednik Udruženja za gas Srbije, Vojislav Vuletić.

"Evropa sigurno neće seći granu na kojoj sedi", kaže on.

HEJGEL TVRDI DA RUSIJA GOMILA VOJSKU PREMA UKRAJINI

Ministar odbrane SAD Čak Hejgel izjavio je danas da Rusija ovih dana gomila vojsku bliže ukrajinskoj granici, uprkos uveravanjima Moskve da neće izvršiti invaziju.

Iako je prošle sedmice ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu obećao Hejgelu, u telefonskom razgovoru, da Moskva neće poslati vojsku u istočnu Ukrajinu, "stvarnost je da oni nastavljaju da gomilaju snage", rekao je Hejgel na zajedničkoj konferenciji za novinare s britanskim kolegom Filipom Hemondom.

MMF SUTRA NAJAVLjUJE PAKET POMOĆI ZA UKRAJINU

Procenjuje se da će Međunarodni monetarni fond (MMF) već sutra najaviti paket pomoći za Ukrajinu od oko 15 milijardi dolara, piše britanski dnevnik "Fajnenšel tajms", pozivajući se na neimenovane zvaničnike uključene u pregovore dveju strana.

Prema pisanju tog lista, MMF je već razmotrio brzo puštanje sredstava u iznosu od milijardu dolara iz svog takozvanog instrumenta brzog finansiranja, preneo je Rojters.

RASMUSEN: NATO ĆE INTENZIVIRATI SARADNjU SA UKRAJINOM

Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen izjavio je nakon današnjeg susreta sa američkim predsednikom Barakom Obamom da NATO ne traži konfrontaciju, ali da će intenzivirati saradnju sa Ukrajinom i preispitati odnose sa Rusijom.

"Ne tražimo sukob, ali nećemo ustuknuti ako budemo izazvani", poručio je Rasmusen u saopštenju za medije, podsetivši da je NATO "vojna sila bez premca".

KAMERON OBEĆAO POMOĆ UKRAJINI

Britanski premijer Dejvid Kameron primio je danas u Londonu delegaciju ukrajinskih političara i obećao im da će se boriti za njihov narod.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

25. 03. 2026. u 16:56

Komentari (113)

tomo

26.03.2014. 11:30

( 103 ) ( 3 )

Ovi Ukrajinci ko Hrvati,najprije zabranili Ruski jezik,ukinuli TV na ruskom a sada ce doci na red i samo rusko pismo !A ukrajinski ambasador u Zagrebu stalno govori da su omi ruska braca , a zabili noz u ledja bratu!Mora da je to ono ``ko ce kome nego svak svome``!

( 103 ) ( 3 )

зокс

26.03.2014. 11:55

( 131 ) ( 60 )

Кад се не ради о отимању онда и нема испаљених метака!Као у случају српске јужне покрајине Косова и Метохије,коју су до даљњега отели и окупирали!На Криму нема међународне војске и полиције као што има у српској јужној покрајини Косову и Метохији!!То говори све свакоме ко не пасе траву!

( 131 ) ( 60 )