Krim ponovo u matičnoj luci

MOSKVA - OD STALNOG DOPISNIKA "NOVOSTI"

NA najsvečaniji način, u Georgijevskoj dvorani u Kremlju, u utorak je potpisan dogovor o pripajanju Krima Rusiji. Na taj istorijski dokument potpise su stavili predsednik Rusije Vladimir Putin, predsednik Državnog saveta Krima Vladimir Konstantinov i premijer Krima Sergej Aksjonov. U ime Sevastopolja, koji će kao u sovjetsko vreme imati poseban status, dogovor je potpisao „narodni gradonačelnik“ Aleksandar Čali. Sevastopolj će ubuduće imati federalni status kao Moskva i Sankt Peterburg.

Koliki značaj u Rusiji daju tom događaju dokaz je da se Putin obratio članovima oba doma ruskog parlamenta i ruskoj političkoj i kulturnoj eliti, a iz Kremlja je emitovan direktan TV prenos.

Putin je velik deo svog govora posvetio bratskim odnosima sa Ukrajincima, istakavši da ne želi raspad njihove zemlje. Što se tiče Krima on će ostati ruski, ukrajinski i krimsko-tatarski, sa tri ravnopravna jezika, i dodao da treba prihvatiti sve neophodne političke i zakonodavne mere za rehabilitaciju krimskih Tatara.

Ruski predsednik se zahvalio ukrajinskim vojnicima koji nisu želeli da ulaze u konflikt na Krimu i nisu okrvavili ruke.

- Govore nam da kršimo norme međunarodnog prava. Dobro je da su se oni setili da postoje norme međunarodnog prava. Bolje ikad nego nikad - rekao je ruski lider.

Posle potpisivanja dokumenata o pripajanju Krima, predsednik Rusije mora da preda dokumente Ustavnom sudu koji treba da oceni je li sve učinjeno u skladu sa ruskim ustavom. Već 21. marta planirana je ratifikacija u Dumi a zatim će se sve naći pred ruskim senatorima.

Uveče je u Moskvi, na Crvenom trgu gde se prema podacima policije okupilo više od 100.000 ljudi, održan miting i koncert „Krim - Za Rusiju“ na kojem se Putin pojavio zajedno sa predsednicima krimske skupštine i vlade, i sa gradonačelnikom Sevastopolja.

- Posle teške, duge i iznurujuće plovidbe, Krim i Sevastopolj vraćaju se iskonskoj luci, rodnim obalama, matičnoj luci, Rusiji - rekao je Putin a „odgovorio“ mu Konstantinov: „Ne poklanjajte nas nikada više nikome, jer ćemo se svakako vratiti“, dok je Čali dodao da je „budni pas, čuvar Rusije - Sevastopolj, pokidao lance i vraća se kući da štiti svog domaćina“.

Slavljeničku atmosferu u Rusiji nisu mogli da pokvare ni spiskovi ruskih političara kojima se zabranjuje ulaz u zapadne zemlje. Uvedene sankcije ne samo da nisu naljutile ruske političare nego su neki od njih to doživeli kao veliku čast.

Tako su poslanici Dume (donjeg doma ruskog parlamenta) jednoglasno usvojili deklaraciju u kojoj mole američkog predsednika Baraka Obamu i političare Evropske unije da i njima uvedu sankcije, kao što su to već učinili za nekoliko ruskih funkcionera.

Javnosti Ukrajine, tačnije stanovnicima južnih i istočnih regiona, u utorak se obratio ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk, rekavši da će učiniti sve što je u njegovoj moći da ojača dobrosusedske odnose između Ukrajine i Rusije.

- Mi ne vidimo odnose između EU i Rusije po principu ili-ili. Uprkos katastrofalnom pogoršanju odnosa sa Rusijom ja ću učiniti sve što je u mojoj moći da očuvam mir i izgradim istinsko partnerstvo i dobrosusedske odnose sa Rusijom - rekao je Jacenjuk, dodavši i da Ukrajina ne planira da uđe u NATO.

Jedna od retkih optimističkih vesti Ukrajincima stigla je od evrokomesara Štefana Filea.

- Ako želimo da ozbiljno izmenimo taj deo istočne Evrope koja se sada nalazi u teškoj situaciji mi moramo primeniti najači instrument koji imamo a to je da Ukrajinu primimo u EU - kazao je File u intervjuu nemačkom listu „Velt“.

VLADIMIR PUTIN: KOSOVO, PRAVO I PRIMITIVNI CINIZAM

PREDSEDNIK Rusije Vladimir Putin dobar deo svog izlaganja posvetio je komentarisanju načina na koji je Zapad objasnio priznavanje Kosova i upitao sa kojim pravom ne priznaje sada nezavisnost Krima.

„Sami su sve napisali, a sad se bune“, rekao je Putin u obraćanju Dumi i pritom citirao deklaraciju koju su Sjedinjene Američke Države usvojile povodom situacije na Kosovu.

Dokument je priznao da deklaracije o nezavisnosti mogu da idu protiv zakona jedne zemlje, ali to ne znači da se krši i međunarodno pravo.

„Sami su napisali, rastrubili su po čitavom svetu, namagarčili su sve, a sad se bune. S kojim pravom?“, pitao je Putin.

Putin je rekao da se proglašavajući nezavisnost Krim oslonio na Povelju UN, što je učinila i Ukrajina istupajući iz bivšeg SSSR, a „bazirali su se i na kosovskom presedanu“, prenose RIA Novosti.

- Iz nekog razloga, ono što mogu Albanci na Kosovu zabranjuje se Rusima, Ukrajincima i krimskim Tatarima na Krimu - rekao je Putin. - Jednoglasno proglašenje nezavisnosti Kosova je bilo legitimno sa stanovišta međunarodnog prava i Međunarodnog suda pravde i isto pravilo važi i za Krim.

Evropa i SAD govore da je Kosovo poseban slučaj, jer je tokom sukoba na Kosovu bilo mnogo ljudskih žrtava, rekao je Putin i upitao da li je to pravno pitanje.

On je podsetio da u odluci Međunarodnog suda pravde o tome ništa nije rečeno.

„To već nisu dupli standardi. To je neki začuđujući primitivni cinizam“, ocenio je predsednik Rusije.

Ne može se sve tako grubo podvoditi pod svoje interese i ista stvar jednog dana nazivati belom, a sutra crnom, poručio je Putin. On je podsetio da je suverena Jugoslavija bila bombardovana iako NATO nije dobio dozvolu SB OUN.