U senci burnih dešavanja u Ukrajini i referenduma na Krimu, malo pažnje je posvećeno identičnoj inicijativi u italijanskom regionu Veneto, gde će se od sutra do 21. marta održati referendum o odvajanju od Italije i obnovi Mletačke republike.

U vreme kada je počela referendumska kampanja, zagovornici secesije su se pozivali na primer Škotske, koja će se o izlasku iz Ujedinjenog kraljevstva izjasniti u septembru, i Katalonije, koja je, takođe, najavila referendum.

Dan pre početka izjašnjavanja građana u Veneciji, Trevizu, Vićenci, Veroni i mnogim manjim mestima, istraživanja javnog mnjenja pokazuju da skoro 65 odsto birača podržava secesiju.

Pravo glasa ima oko 3,8 miliona ljudi, a organizatori referenduma danas su izjavili da sa dosta optimizma iščekuju rezultat izjašnjavanja naroda.

Ukoliko bi dobili većinu za izdvajanje iz Italije, novu državu bi nazvali Republika Veneto.

Organizatori referenduma kažu da su svesni da ishod referenduma ne obavezuje Vladu Italije, ali ističu da će, ako dobiju većinu, prestati da uplaćuju poreze u državnu kasu, što bi, u suštini, bili jednostrano proglašenje nezavisnosti.

Ako dobijemo većinu, sačinićemo deklaraciju o nezavisnoti, a mnogi poslovni ljudi iz Veneta potvrdili su nam da će prestati da plaćaju poreze Rimu i početi da ih uplaćuju u lokalni budžet, rekao je za Indipendent portparol Pokreta za nezavisnost Ludoviko Picati.

On je dodao da svi znaju da neće imati lako posao kao Škoti, kojima će London priznati rezultat, ali kaže i da neće dugo čekati da se Rim smiluje.

Analitičari, ipak, ukazuju da ishod referendumka nije baš tako izvesan, jer se mnogi plaše da li bi tako mala država mogla da opstane, pogotovo ako ne bi imala podršku Rima.

Mletačka republika, čije je sedište bila Venecija, trajala je od devetog veka do 1797. godine, kada ju je pokorio Napoleon. Potom je bila deo Austrijskog carstva, da bi je 1866. anektirala novoosnovana Kraljevina Itlija.