Velike sile gomilaju brodove u vodama kod Sirije

U jeku pretnji Zapada vojnom intervencijom u Siriji u istočnom Sredozemnom moru gomilaju se brodovi zemalja koje su saveznice, ali i onih koje su neprijateljski nastrojene prema režimu sirijskog predsednika Bašara al Asada.

Američki Kongres u ponedeljak treba da se izjasni o predlogu predsednika Baraka Obame o pokretanju vazdušnih udara protiv Sirije zbog navodnog korišćenja hemijskog oružja protiv sirijskih građana 21. avgusta na obodu Damaska, u kojem je, prema izveštajima zapadnih agencija, ubijeno nekoliko stotina ljudi.

SAD su, u međuvremenu, kod obala Sirije već razmestile pomorske snage, ali to je učinila i Rusija, Asadova saveznica, koja se protivi vojnoj intervenciji, javila je televizija Raša tudej.

Američka mornarica ima pet višenamenskih razarača klase Arli Berk - brodove Remidž, Mehen, Grejvli, Beri i Staut, naoružane desetinama krstarećih raketa "tomahavk", dometa 1.800 kilometara i visoke preciznosti, kao i raketama za protivvazdusnu odbranu.

Admiral Džonatan Grinert, komandant pomorskih operacija, izjavio je da su američki brodovi "u potpunosti spremni" za "širok spektar operacija", uključujući napade krstarećim raketama na mete u Siriji, poput onih u Libiji 2011. godine.

SAD su, pored razarača, na istoku Sredozemnog mora razmestile i amfibijski transportni brod San Antonio, s nekoliko helikoptera i stotinama marinaca, a verovatno i jednu od četiri podmornice naoružane raketama na navođenje, koje mogu da nose čak 154 "tomahavka", prenosi Raša tudej.

U tim vodama su i krstarica Prinston i razarači Vilijem Lorens, Stokdejl i Šup.

S druge strane Sueckog kanala, u Crvenom moru, razmešten je američki supernosač aviona Nimic, mada, navodno, nije planirano da i on učestvuje u eventualnom napadu na Siriju, a nešto dalje, na severu Arabijskog mora nalazi se nosač aviona Hari Truman.

Rusija, tradicionalna saveznica Damaska i glavni snabdevač Sirije naoružanjem, ima sopstvenu pomorsku bazu u sirijskoj luci Tartus, koja služi za podršku sve većem broju ruskih pomorskih patrola u Mediteranu, mada Moskva tvrdi da jačanje ruskog prisustva u regionu nije povezano s pretnjama Zapada vojnom intervencijom.

Raša tudej prenosi, pozivajući se na neimenovani izvor iz ruskog Ministarstva odbrane, da je u istočno Sredozemno more upućeno više ruskih brodova.

Na položaju su, navodno, fregata Neustrašimij i desantni brodovi Aleksandar Šabaljin, Admiral Neveljski i Peresvet, kojima treba da se priključi krstarica Moskva, naoružana projektilima na navođenje. Moskva bi, navodno, zamenila razarač Admiral Panteljejev, koji je i sam nedavno stigao u te vode.

Veliki desantni brod Nikolak Filčenkov navodno plovi iz ukrajinske luke Sevastopolj ka ruskoj luci Novorosijsk u Crnom moru, odakle bi mogao da produži ka obali Sirije.

Fregata Smetljivij trebalo bi, navodno, da zaplovi ka Sredozemnom moru između 12. i 14. septembra, a korveta Štilj i raketna topovnjača Ivanovec krajem meseca. Grupi treba da se priključi i razarač Nastojčivij, deo baltičke flote, kao i izviđački brod Prijazovje, u pratnji desantnih brodova Minsk i Novočerkask.

Zamenik ruskog ministra odbrane Anatolij Antonov nije potvrdio izveštaje o nagomilavanju ruskih pomorskih snaga u regionu, ali je rekao da Rusija tamo ima "prilično snažnu grupu".

"Ruska mornarica ne namerava da učestvuje ni direktno ni posredno u eventualnom sukobu u regionu", kazao je Antonov. "Naši brodovi su garancija stabilnosti, mira, pokušaj da se zadrže druge snage, koje su već spremne da počnu vojnu akciju u regionu."

Francuska, koja se svrstala na stranu SAD, potvrdila je krajem avgusta da u Sredozemnom moru ima fregatu Ševalije Pol, specijalizovanu za protivraketnu odbranu, i transportni brod Diksmid, koji navodno treba da učestvuju u obuci i pripremama za eventualnu operaciju, ali ne i u samoj vojnoj akciji.

Američki magazin Tajm naveo je da Francuska, uprkos pomorskom prisustvu u regionu, nema rakete na brodovima i da bi u eventualnoj operaciji učestvovala iz vazduha, koristeći projektile "skalp" dugog dometa, poput onih koje je koristila na Kosovu 1999. i u Libiji 2011. godine.

Italija je u sredu uputila ka vodama Libana dva ratna broda - fregatu i torpedni razarač - radi zaštite 1.100 italijanskih pripadnika snaga UN u toj zemlji, koja se graniči sa Sirijom.