“Zakočena” intervencija u Siriji

INSPEKTORIMA Ujedinjenih nacija za hemijsko naoružanje naglo je skočila “cena” u zapadnim prestonicama, u kojima, uprkos snažnoj retorici za napad na Siriju, raste i skepsa prema vojnoj intervenciji. Predsednik SAD Barak Obama nailazi na protivljenja zakonodavaca na Kapitol hilu, u Londonu je došlo do razdora između vlasti i opozicije, Pariz vaga, dok u Nemačkoj intervencija uoči izbora ne ide naruku nijednom od kandidata, koji ne bi, pritom, ni da naljute saveznike.

Posle kolapsa sednice Saveta bezbednosti UN čije stalne članice nisu postigle dogovor o rezoluciji, intervencija je “zakočena”. Ne samo da Rusija smatra da su pozivi na akciju protiv režima u Damasku kršenje međunarodnog prava, Kina da za napad nema opravdanog razloga, već je i Britanija, ključni igrač u vazdušnom napadu sada, iznenada, promenila stav. Britanski premijer Dejvid Kameron je rekao da bi trebalo prvo videti zaključke međunarodnih inspektora o upotrebi hemijskog oružja u Siriji, i da je “nezamislivo” da bi Britanija pokrenula vojnu akciju protiv Sirije ukoliko postoji snažno protivljenje tome u Savetu bezbednosti UN!?

Tako je sve više znakova da neće biti jednostavno odrediti datum početka intervencije zbog nastojanja Obamine administracije da se uskladi sa međunarodnim partnerima i sve brojnijih zahteva za konsultovanje sa američkim kongresmenima. Uz to, Obama u utorak treba da otputuje na samit lidera G20 u Sankt Peterburg.

Preteća vojna intervencija u Siriji, s jedne strane, i nemački birači, s druge, su nekoliko nedelja pred nemačke savezne izbore 22. septembra, doveli u defanzivu i kancelarku Angelu Merkel i njenog “izazivača” Pera Štajnbrika. Nijedno od njih dvoje ne želi da važi za onoga koji želi rat, kad se zna da nemački saveznici - Britanci i Amerikanci planiraju vojni napad, a da, prema anketama, više od dve trećine Nemaca ne žele da šalju svoje vojnike u rat u Siriju.

Merkelova je u telefonskom razgovoru zatražila od predsednika Rusije Vladimira Putina da iskoristi Savet bezbednosti UN da bi bila doneta odluka o brzoj međunarodnoj reakciji na konflikt. Generalni sekretar UN Ban Ki Mun je kazao da će inspektori UN u subotu da mu podnesu izveštaj i da ostaju u Siriji do subote.

Predsednik Barak Obama, suočen s novim preprekama, u intervjuu za Pi-Bi-Es, rekao je da američki zvaničnici veruju da je sirijska vlada odgovorna za napad hemijskim oružjem, da bi cilj ograničene akcije bio da se spreči buduća upotreba hemijskog oružja, ali da još nije doneo odluku o napadu:

- Ne želim nikakav beskonačan sukob u Siriji - precizirao je, dok američki zvaničnici objašnjavaju da bi najverovatnija opcija bilo raketiranje sa američkih brodova u Mediteranu, u kampanji koja bi trajala nekoliko dana.

I dok predsednik Sirijske nacionalne koalicije Ahmed Džarba tvrdi da “ako bude intervencije, režim neće dugo opstati”, sirijski predsednik Bašar al Asad poručuje: “U pitanju je istorijski sukob iz kog ćemo izaći kao pobednici”.

DRUGI VIJETNAM

AMERIČKI vojni napad na Siriju doveo bi do “trenutnog uništenja” Izraela i pokazaće se kao “drugi Vijetnam” za Amerikance, izjavio je šef iranske Revolucionarne garde Mohamad Ali Džafari. Šiitski Iran podržava sirijskog predsednika Bašara al Asada u borbi protiv pobunjenika (uglavnom sunita), i za navodni napad hemijskim oružjem 21. avgusta okrivljuje pobunjeničke snage.