Snouden se obratio javnosti

MOSKVA - Odbegli bivši saradnik američke Centralne obaveštajne agencije Edvard Snouden koji se danas sastao sa predstavnicima organizacija za zaštitu ljudskih prava na moskovskom aerodromu Šeremetjevo, izjavio je da je pre mesec dana imao moć da prati svačiju komunikaciju, u svako doba dana i noći i da je to moć koja menja ljudske sudbine.

"To je takode i ozbiljno kršenje zakona: 4. i 5. amandman ustava moje zemlje, 12. clan Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i brojni statuti i ugovori zabranjuju takve sisteme masovnog nadgledanja", rekao je Snouden u saopštenju koje je dostavio aktivistima, a koje je u celini preneo "Vikiliks".

"Dok su američkim Ustavom ovakvi programi označeni kao ilegalni, moja Vlada smatra da tajne sudske presude, koje nisu dostupne široj javnosti, na neki nacin legitimizuju nezakonite poslove", rekao je Snouden u izjavi koju je predao aktivistima za ljudska prava s kojima je razgovarao 45 minuta.

Snouden je naveo da veruje u princip deklarisan u Nirnbergu 1945. godine a to je da "pojedinci imaju internacionalne dužnosti koje prekoracuju nacionalne obaveze poslušnosti. Prema tome, pojedinci imaju obavezu da krše i domace zakone, da bi sprecili pojavu zlocina protiv mira i covecnosti".

Shodno tome, nastavio je on, uradio sam ono što sam mislio da je ispravno i zapoceo kampanju da ispravim ono što je pogrešno. Nije mi cilj bio da se obogatim, kao što nisam tražio da prodam americke tajne. Nisam "šurovao" ni sa jednom stranom Vladom da bih zaštitio sebe. Umesto toga sam izneo javnosti šta sam znao, da bismo svi mogli javno da raspravljamo o onome što utice na sve nas, i tražio sam svetsku pravdu".

Prema njegovim rečima, ta moralna odluka da se izade u javnost sa podacima o masovnoj špijunaži je svakako koštala, ali je bila ispravna, i ne žalim ni za cim.

Od tada su, kaže Snouden u poruci, Vlada i obaveštajne službe Sjedinjenih Americkih Država pokušale su od njega da naprave primer kojim ce upozoriti sve ostale koji bi mogli da progovore.

"Ja sam zbog toga ostao bez državljanstva i progonjen sam zbog čina politickog izražavanja. Americka vlada me je stavila na listu zabrane letenja. To je podrazumevalo da me Hong Kong stavi van okvira svog zakona, što je direktno kršenje medunarodnog zakona o azilantima," rekao je on.

"Zemlje koji bi stale iza mene i iza prava azilanata koje garantuju Ujedinjene nacije, suocile bi se sa sankcijama. Vlada je cak preduzela i korak bez presedana i prizemljila avion predsednika Latinske Amerike u potrazi za politickim azilantom. Ove opasne eskalacije, osim što predstavljaju pretnju dostojanstvu Latinske Amerike, ugrožavaju i osnovna prava svakog coveka, pa i nacije, da živi slobodno, bez progona, i da traži i da dobije azil", naveo je Snouden.

Ipak, zemlje širom sveta ponudile su mi podršku i azil, dodao je Snouden, navodeći da su to učinle Rusija, Venecuela, Bolivija, Nikaragva i Ekvador, kojima, kako je dodao, izražava zahvalnost i poštovanje.

Dobijanjem azila od venecuelanskog predsednika Madura, moj status azilanta je sada formalan, i ni jedna država nema osnova da ograniči ili ometa moje pravo da taj azil koristim, ali neke vlade u Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi su demonstrirale spremnost da budu iznad zakona i da mi to onemoguće", kaže se dalje u njegovom saopštenju.

"Ova spremnost moćnih država da igraju iznad zakona predstavlja pretnju za sve nas, i ne sme im se dozvoliti da u tome uspeju", rekao je Snouden i zamolio za pomoc pri "upućivanju zahteva za garancije za sigurnim prolaskom kroz odgovarajuće zemlje, napominjući da se ujedno nada i pozitivnom ishodu zahteva za azil koji će uputiti Rusiji.