Detroit, grad duhova

NADAMO se boljem, koje će se uzdići iz pepela - moto je grada koji je svojevremeno američki roker Ted Nadžent opevao stihovima: „Detroit, to je mesto gde treba da budeš„. Prestonica američke automobilske industrije i muzički centar iz prošlog veka, na šta podsećaju i „nadimci“ Motor siti i Motaun, šezdesetak godina kasnije pretvorila se u grad duhova.

Prosečna cena kuća u Detroitu prošle godine je bila 7.500 dolara. Pedesetak kuća je moglo da se kupi za 500 dolara ili manje, dok ih je pet koštalo svega - jedan dolar. Ipak, većina je na tržištu godinu dana, ili duže, ali kupaca nema.

Kada je Detroit 1701. godine osnovao Antoan de la Mot Kadilak, Francuska je nudila besplatnu zemlju za naseljavanje, i grad je izrastao u najveće naselje od Montreala do Nju Orleansa, i značajni centar krznarstva. U okrilju Sjedinjenih Država od 1796. godine, značajna baza Unije u Američkom građanskom ratu, do 1900. godine Detroit je toliko zablistao da je nazivan Parizom Zapada. Otkako je Henri Ford osnovao 1904. godine „Ford motor kompani“, Detroit izrasta u najznačajniji severnoamerički centar automobilske industrije, sedište „Krajslera“, „Dženeral motorsa“, „Forda“...

Prestonicu Mičigena su tridesetih godina prošlog veka nazivali i „gradom šampiona“, zbog vrhunskih sportista. Od centra podrške saveznicima tokom Drugog svetskog rata, mesta režisera Frensisa Forda Kopole i muzičara Alisa Kupera, danas je ostalo malo od stare slave.

Iz decenije u deceniju Detroit doživljava stalni ekonomski i demografski pad. Broj stanovnika od gotovo dva miliona 1950. godine, pao je na 710.000. Cele ulice su opustele.

Deindustrijalizacija, u kombinaciji sa rasnim napetostima smatra se glavnim faktorom propadanja. Opadanje počinje u drugoj polovini prošlog veka, kada su zbog tehnoloških promena, automatiazacije, konsolidacije auto-industrije, poreske politike... mnoge manje kompanije propale. Vremenom je industrijska proizvodnja opadala, dok su rasne tenzije rasle.

Prelomni trenutak bila je pobuna Afroamerikanaca 1967. godine, kada je za pet dana poginulo 43 ljudi, a više stotina ranjeno. Zapaljeno je više od 2.000 radnji, najmanje 400 porodica ostalo bez doma, a šteta je procenjena na 80 miliona dolara. Najveća žrtva postao je, ipak, sam grad.

Džepova punih dolara, u narednik nekoliko godina, na desetine hiljada ljudi pobeglo je u potrazi za sigurnijim orkuženjem. Masovni odlazak belaca srednje klase ostavio je tamnopute Amerikance u gradu bez snažne poreske baze i dobrog posla. Auto-industrija se suočavala sa konkurencijom, poslovi su se selili na jug, zatim izvan Amerike. Detroit je sve više tonuo u kriminal, posebno povezan sa trgovinom drogom. Detroit, četvrti put zaredom nosi još samo neslavnu titulu najopasnijeg grada u Americi.

Sa pretnjom od opšteg propadanja u koštac se, ove godine uhvatio guverner Rik Snajder, objavivši da država preuzima finansijsku kontrolu nad gradom od lokalnih vlasti. Sredinom marta je postavljen „prinudni“ finansijski upravnik Kevin Or, koji je sredinom ovog meseca podneo i svoj prvi raport.