Samit G8: Nepoverenje zbog špijuniranja

SUSRET lidera SAD, Velike Britanije, Rusije, Nemačke, Italije, Francuske, Kanade i Japana, članova grupe najrazvijenijih zemalja (G8), počeo je u Severnoj Irskoj u atmosferi nepoverenja. Opštu nelagodnost izazvalo je otkriće lista „Gardijan“ o špijunskom angažovanju domaćina, Velike Britanije, na sličnim skupovima pre četiri godine, čija meta su bili i neki od - sadašnjih gostiju.

Uoči početka samita, planirane glavne teme skupa - Siriju, i pitanja vezana za slobodnu trgovinu - potisnula je priča o špijunaži.

„Gardijan“ otkriva kako su britanske tajne službe špijunirale strane političare i diplomate na dva sastanka visokih stranih zvaničnika, u aprilu i septembru 2009. godine. Kompjuteri učesnika dva tadašnja skupa G20 sve vreme bili su, tvrdi se, pod nadzorom, a telefonski razgovori presretani zahvaljujući montiranim, lažnim internet-kafeima.

Za ovu operaciju je bilo, kaže se, angažovano 45 analitičara. Na „meti“ su bili turski ministar finansija i još 15 drugih članova u njegovoj partiji. Od američke Nacionalne bezbednosne agencije (NSA), koja ima „ispostavu“ u Britaniji, u Jorkširu, primljen je i izveštaj o pokušaju špijuniranja tadašnjeg ruskog predsednika Dimitrija Medvedeva kada je uspostavljao telefonsku vezu preko satelita sa Moskvom.

„Gardijan“ primećuje da je vrlo verovatno da će biti tenzija među gostima samita G8, koji će od britanskog premijera Dejvida Kamerona tražiti objašnjenje da li su bili, i zapitati se da li će i dalje biti prisluškivani.

Andrej Kvasov, član ruske delegacije na samitu G8, već je rekao da slučaj prisluškivanja izaziva zabrinutost.

Otkrića o prisluškivanju iz 2009. godine deo su opsežne dokumentacije koju je „Gardijanu“ nedavno dostavio bivši radnik američke Nacionalne obaveštajne agencije (NSA) Edvard Snouden (29), iz kojih se vidi da službe bezbednosti SAD špijuniraju planetarne elektronske komunikacije, prateći telefone i nadgledajući internet.

Planetarne razmere špijuniranja učinile su, stoga, da je „slučaj Snouden“ odjekivao, ne samo u Londonu, već i u Vašingtonu, Pekingu i Berlinu, odslikavajući opštu atmosferu sumnjičavosti.

Bivši američki potpredsednik Dik Čejni je izjavio da je „duboko sumnjičav“ zbog Snoudenove odluke da pobegne u Hongkong (u Kini), jer to „nije mesto gde normalno želite da odete ako vas interesuje sloboda“.

U ponedeljak se prvi put od početka afere oglasio Peking. Direktno upitana na konferenciji za novinare da li je Snouden špijunirao za Kinu, predstavnica kineskog ministarstva spoljnih poslova Hua Ćunjing je kategorično te sumnje odbacila kao neosnovane.

No, ona je zatražila od SAD da objasni program američkog nadgledanja globalnog društva: Slična objašnjenja mogla bi od predsednika SAD Baraka Obame da zatraži nemačka kancelarka Angela Merkel, kada mu uskoro poželi dobrodošlicu u Berlinu. Uoči ovog susreta nemački nedeljnik „Špigl“ piše da Nemačka obaveštajna služba. BND planira da potroši 100 miliona evra na proširivanje metoda praćenja interneta.