Dan kada je rođen Izrael

TEL AVIV - Na današnji dan 1948. godine Izrael je postao nezavisna država.

U vreme kada je stvoren nije bilo izvesno da će preživeti, kao što pre toga nije bilo sigurno da će uopšte nastati.

Tog dana su se Jevreji iz Palestine, koja je pre toga bila pod britanskim mandatom, okupili u svojim gradovima i selima da proslave sudbonosan trenutak u svojoj istoriji.

Ostvarena je vizija osnivača cionizma, bečkog novinara Teodora Hercla, koji je još 1902. godine napisao: Ako stvarno želite, to nije samo san.

Stvaranje Izraela nije bio razlog za slavlje širom sveta - period kada je ta država nastala i rat koji je potom izbio sa susednim arapskim državama Arapi zovu nakba, katastrofa.

Stotine hiljada Palestinaca je pobeglo ili je bilo primorano da napusti svoje domove u tom ratu. I dan danas sudbina tih izbeglica i njihovih potomaka jedno je od najeksplozivnijih pitanja u izraelsko-palestinskom sukobu.

Bilo kako bilo, novu državu su odah priznale sile pobednice iz Drugog svetskog rata - SAD i Sovjetski Savez.

Mnoge druge zemlje čekale su mnogo duže. Tajm navodi Španiju koja je diplomatske odnose s Izraelom uspostavila tek 1986. godine. Mnogi izraelski susedi i desetine drugih zemalja nikada nisu priznale Izrael.

Zvanična ceremonija izraelske nezavisnosti održana je inače još 16. aprila, po hebrejskom kalendaru. Godinu dana pre osnivanja Izraela, 1947.

Generalna skupština UN glasala je za rezoluciju koja poziva na podelu Palestine pod britanskim mandatom na dve države - jednu jevrejsku i drugu palestinsku, a da Jerusalim bude pod međunarodnom administracijom. Jevrejski predstavnici u svetskom telu prihvatili su dokument ali su ga Arapska liga i palestinske organizaacije odbile.

Tadašnja Jugoslavija se uzdržala. Ona je kasnije zbog šestodnevnog rata 1967. godine prekinula odnose s jevrejskom državom i obnovila ih 1992.

U Tel Avivu je 14. maja sledeće, 1968. godine izraelski premijer David Ben Gurion okončao je skoro 2.000 godina dugu jevrejsku težnju ka domovini, lupiviši pesnicom po govorničkom stolu.

"Ime naše države biće Izrael", rekao je on i nova nacija je rođena.

Prvi predsednik Izraela Haim Vajcman pozvan je u Vašington na predsednički doček.

U međuvremenu oko nove države se pripremao i započeo napad koji se već dugo očekivao. Jordanski kralj Abdulah je poslao Arapsku legiju, a egipatski avioni su bombardovali Tel Aviv. Pridružili su im se Sirija, Irak, Liban i Saudijska Arabija. Od početka je bilo jesno da će za održanje jevrejske države biti potrebna jaka zaštita.

Izrael je i kasnije vodio ratove s arapskim susedima u više navrata- 1956, 1967, 1973, 1982 i 2006. godine.

IZRAEL DANAS

Danas retko prođe nedelja, pa čak i dan, a ponekad i sat, a da se Izrael ne pomene u vestima. Ipak ne pominju se samo ratovi i sukobi jer je Izrael za šest i po decenija postojanja umnogome prevazišao snove svojih osnivača.

Postao je ne samo najjača vojna sila na Bliskom istoku, već prosperitetna domovina jevrejskog naroda, komentariše Asošiejted pres. Ipak posle svih tih decenija mira sa svim arapskim susedima još nema. Mirovni sporazumi potpisani su sa samo dve arapske, zemlje Jordanom i Egiptom.

Izrael je na drugim poljama veoma uspešan - kroz globalnu finansijsku krizu prolazi bolje od većine drugih zemalja, nezaposlenost je manja od sedam procenata, a ekonomija raste.