JEDINI predsednik Italije koji je izvojevao reizbor i prvi bivši komunista na ovoj poziciji iako mu je “Njujork tajms” nadenuo ime “kralj Džordž”, Đorđo Napolitano (NA SLICI), nadomak je rekorda na političkoj sceni ove zemlje. Jer, sa 87 godina, on je drugi najstariji predsednik Italije.

A sede glave, kao po nekom pravilu, već sedam decenija su na čelu Italije.

Predsednik Italije mora da ima najmanje 50 godina. U praksi, međutim, od 1948. godine samo je jedan, Frančesko Kosiga, izabran 1985. godine, na čelo došao sa 56 godina. Prosečna starost italijanskih predsednika je mnogo veća, 71 godina, dok su dvojica ušla u devetu deceniju. Dugovečnost kao da im je zagarantovana i posle silaska sa funkcije: nijedan od italijanskih predsednika nije živeo manje od 81 godine. Bivši predsednik Karlo Azeljo Čampi ima 92. godine. Uprkos poodmaklom dobu samo je Antonio Senji imao ozbiljnih zdravstvenih problema, doživeo je moždani udar.

Godine im nisu bile problem da izguraju sedmogodišnje mandate, dobijene izborom u parlamentu. Iako im se dužnost kreće od imenovanja premijera do objave rata, uloga im se smatra uglavnom protokolarnom. U praksi, ipak, nije uvek tako i svoje političko zalaganje im je donosilo ili odnosilo poene.

Poznat kao proizvođač vina, Luiđi Einaudi je sredinom prošlog veka podsticao ideale evropskog federalizma. Ambicije Đovanija Gronkija za postepenim otvaranjem ka levici, izlazak Italije iz NATO, u ime nesvrstanosti, doneli su mu krajem pedesetih gubitak reputacije. Đovani Leone bio je primoran da podnese ostavku zbog skandala sa podmićivanjem.

PRETNjA OSTAVKOM Italijanski predsednik Đorđo Napolitano (87) saopštio je u ponedeljak na ceremoniji inauguracije u parlamentu da je prihvatio reizbor na tu funkciju zbog političkog ćorsokaka bez presedana i zapretio ostavkom ukoliko političari ne uspeju da sprovedu vitalne reforme. Napolitano je sa gorčinom govorio o propustima i neodgovornosti političara, posebno zato što nisu uspeli da reformišu nefunkcionalni izborni zakon. Poslanicima parlamenta Napolitano je kazao da je u sadašnjim okolnostima moguća samo široka koalicija i da hitno moraju da formiraju vladu.

Prvi predsednik koji je izabran u prvom krugu glasanja, Frančesko Kosiga, kasnije suočen sa izazovima pada Berlinskog zida i kraja Hladnog rata, na kraju je podneo ostavku. Drugi kome je pošlo za rukom da bude izabran u prvom krugu, Karlo Azeljo Čampi nije bio blizak Vatikanu i Katoličkoj crkvi.

Najstariji italijanski predsednik, Sandro Pertini, prvi socijalista na ovom mestu, uspeo je da povrati veru u državu i institucije, koje je čvrsto branio u vreme terorizma “crvenih brigada”. Njegova smrt u Rimu bila je nacionalna tragedija.

Uprkos uglavnom ceremonijalnim dužnostima, reči Napolitana pažljivo su se slušale pre dve godine, kada je postalo jasno da Italija ulazi u red zemalja evrozone teško pogođenih krizom. Napolitano je apelovao na “kolektivno preispitivanje savesti”, u čemu nije bilo teško prepoznati poruku političkoj klasi više zabavljenoj spostvenim preživljavanjem nego sudbinom zemlje.


NAJVIŠE IZ NAPULjA

IZ pet regiona potiče svih 11 predsednika moderne Italije počevo od 1948. godine do danas. Od toga su trojica, uključujući aktuelnog Napolitana, iz Napulja, a dvojica iz Sasaria, sa Sardinije.