BELI, beli dim” oduševljeno je uzvikivalo gotovo 40.000 ljudi u ponedeljak 18. aprila 2005. nešto posle 20 časova, na Trgu svetog Petra u Vatikanu. Italijanska nacionalna televizija RAI prekinula je program i pustila snimak belog dima koji izlazi iz dimnjaka Sikstinske kapele, a voditelj je rekao da je novi papa izabran.

A onda... Posle dvadesetak sekundi, beli dim se pretvorio u gusti, crni dim. Jednostavno, došlo je do “tehničke greške”. Tog prvog dana konklave, nakon smrti poljskog pape Jovana Pavla II, novi nije izabran.

Dogodilo se to sledećeg dana, na jednoj od najkraćih konklava u istoriji, kada je nakon četvrtog glasanja izabran nemački kardinal Jozef Racinger, najveći favorit među 115 kardinala koji su ušli u Sikstinsku kapelu, gde se vekovima bira papa.

Racinger, koji je dan pre konklave proslavio 78. rođendan, uzeo je ime Benedikt, po papi koji se svim silama trudio da se izbegne prvi svetski rat. “Habemus Papam” (Imamo papu) izrekao je kardinal Jorge Arturo Estevez Medina iz Čilea. Uz burni pljesak na balkonu Apostolske palate dočekan je Jozef Racinger, a malo posle toga brojni znatiželjnici pohrlili su u nemačko mestašce Marktl am In, kako bi videli rodnu kuću sada već pape Racingera.

Četiri godine posle ovog događaja, papa Benedikt DžVI poslao je prvi signal da nešto nije u redu. Posle vesti o katastrofalnom potresu u Akvili, papa je posetio taj kraj i na grobu pape Celestina V, koji je 1294. godine napustio svetu stolicu, ostavio svoju kapu. Kao da je to bio znak da priprema nešto slično onom što je učinio pustinjak Celestin, koji je slučajno postao papa, nakon što su se 27 meseci kardinali natezali oko izbora. Celestin, sin skromnih seljaka, nije se snašao i odlučio se na ostavku.


BALKON SA POGLEDOM
NOVO vreme donosi i nove običaje, pa kardinali putem društvenih mreža na neki način predstavljaju svoje programe. Racinger je imao i svoje fanove, koji su na “Fejsbuku” pisali reči podrške. Uoči izbora uvek je invazija televizijskih kuća koje žele da zauzmu najbolje pozicije za svoje kamermane i izveštače. Si-En-En je tako uoči prošle konklave platio ogromne pare za iznajmljivanje jednog balkona koji gleda na vatikanski trg.

Mnogo vekova kasnije, i Jozef Raciger, učeni papa, pisac mnogih knjiga i jedan od cenjenijih evropskih intelektualaca, dao je šokantnu ostavku i ostavio Vatikan zatečenim, a vernicima i onima koji to nisu poslao poruku da se kriza neverovatnih razmera srušila i na crkvu, koja je u svojoj dugoj istoriji imala uspone, ali pad nikad kao sada.

I šta sad sledi?

Sredinom marta u Vatikan će doputovati kardinali iz celoga sveta koji će po ustaljenom običaju kada umre papa, glasati o njegovom nasledniku. Ovoga puta sa velikim izuzetkom jer je papa - živ. Kardinali će spavati u luksuznom hotelu “Dom Svete Marte”, koji je nedavno preuređen. Sobe nisu preterano raskošne, ali zajednički prostorije jesu. U sklopu zgrade je i kapelica za molitve, izgrađena od belog mermera, sa stupovima od alabastera. U velikom salonu je biblioteka, a hotel ima 106 soba i apartman. Ako se neko razboli, može da glasa tako što će svoj listić staviti u jedan od tri pehara.

Ako neki kardinal ne dobije potreban broj glasova, listići se pale i crni dim krene iz dimnjaka Sikstinske kapele. Ponekad se glasanja ponavljaju do beskraja, ujutro i popodne. Lobira se na sve strane, a tajanstveni red Opus dei ima veliki uticaj. Kardinali moraju da potpišu, uz pretnju sankcija, da neće javno iznositi što se događa na konklavi.

I pre nego što kardinali počnu da glasaju, u vatikanskim radionicama izrađuju se tri odore u tri veličine, kako bi odgovarale za novog papu, bio on nizak, visok, debeo ili mršav. Pripremaju su i cipele u tri veličine.

Pre izbora sledi okupljanje kardinala koji se mole “za izbor rimskog prvosveštenika”. Na samoj konklavi prevladavaju mistika i stara pravila. Sami kardinali izbor pravdaju “božjom providnošću”, ali sve odiše tajanstvenošću, na mestima gde su u prošlosti pape ubijali otrovima i noževima, a neki su papinsku dužnost obavljali samo jedan dan. Rimska kurija uvek je imala veliku moć, mnogi su pokušali da je kontrolišu i smanje joj uticaj, kao i odlazeći papa Benedikt, ali nisu u tome uspeli. Neizvesnost vlada do samog kraja glasanja i unapred se nikad ne može sa sigurnošću da se kaže ko će na konklavu da uđe kao kardinal, a izađe kao papa. Poljaka Karola Vojtilu, papu Jovana Pavla II, niko nije ni pomenuo za favorita uoči konklave.


Papske odaje na drugom spratu Apostolske palate su skromne, iako je to velik kompleks. U sklopu stana gde papa živi je i kapelica, blagovaonica sa stolom i stolicama gde papa jede, sam ili u društvu kardinala, spavaća soba u kojoj je krevet i stočić, i povezana je sa kupatilom. U privatnoj biblioteci papa prima uvažene goste, a između nje i spavaće sobe je prostorija iz koje papa na prozoru pozdravlja vernike na trgu.

Za mnoge je život pape pun privilegija i luksuza, ali više je to život prepun intriga, zakulisnih igara, podmetanja, ogovaranja, pa i straha za vlastiti život. Sve to na svojoj koži osetio je i papa Benedikt DžVI, sa dugim stažom u rimskoj kuriji, koji je sa 78 godina izabran za papu, kao najstariji u poslednjih 275 godina.

Za koji dan papine odaje biće prazne, zapečaćene i ponovo otvorene kada kardinali na konklavi izaberu Racingerovog naslednika, koji će posle dugih vekova biti u prilici da vodi crkvu uz jednog penzionisanog papu. RASPORED

UOBIČAJENI dnevni raspored gotovo je isti za sve pape. Ustaju rano, u 5.30, a u 7 časova su na misi. Doručak je u osam časova, a nakon toga državni sekretar donosi dokumenta na potpis i čitanje. Sledi vreme za primanje gostiju i rad, a posle ručka ponovo čitanje spisa. Večera je u 20.30, a na spavanje pape odlaze pre ponoći.