Šta otkriva primirje između Izraelaca i Palestinaca

PRIMIRJE u jednom od najdužih i najeksplozivnijih sukoba u svetu oko teritorija između Sredozemnog mora i reke Jordan, okončalo je osmodnevni sukob Izraela i palestinske islamističke grupe Hamas. U oružju koje je utihnulo, međutim, malo ko vidi naznake rešenja sukoba u višedecenijskoj težnji Palestinaca za sopstvenom državom i borbi Izraelaca da se održe u okruženju koje bi želelo da ovu zemlju zbriše s mape.

Istovremeno, dosta je onih koji u izraelsko-palestinskom sukobu prepoznaju odraze preoblikovanja saveza na Bliskom Istoku. Na talasu promena režima u nizu zemalja regiona tokom “arapskog proleća” zaljuljao se balans snaga na Bliskom istoku. Fenomen “kaleidoskopa” koji je od starih delova počeo da formira novu sliku podrazumeva velike sile koje tradicionalno odmeravaju snage:

- Pod predsednikom Obamom, SAD su se okrenule južnom Pacifiku.Ipak, SAD će neizbežno da ostanu na Bliskom Istoku. I to ne samo zbog nafte. Niti zbog onoga što je Samjuel Hantington nazvao “sukobom civilizacija”, a neki drugi terorizmom... Mada su nafta i terorizam veoma važni, stvarni razlog je što na Bliskom Istoku raste potencijal uvođenja SAD, Rusiju, EU i Kine u globalni sukob - smatra Roksana Famanfamajan, stručnjak za Bliski Istok univerziteta Kembridž.

U tom svetlu, razmere izraelsko-palestinskog sukoba daleko nadilaze uzani pojas Gaze, koji je Izrael okupirao od šestodnevnog rata 1967. do 2005. godine, da bi kontrolu nad teritorijom preuzeo islamistički palestinski Hamas, lansirajući rakete na južni Izrael, koji na to žestoko uzvraća. U poslednjem sukobu, vesti o civilnim žrtvama, mahom palestinskim, brzo su utihnule pod procenama o gubitnicima i dobitnicima. Jer, promene na Bliskom Istoku, istorijski odražavaju promene odnosa snaga u svetu.

- Ovaj prestanak nasilja je vrlo krhak.Izrael će se saglasiti sa primirjem samo ako ima garancije Egipta - koje nadgleda Amerika - da će palestinski arsenal raketa dugog dometa da bude neutralizovan, i sprečen budući transfer oružja u Gazu - primećuje američka konsulttantska agencija “Stratfor”, i dodaje da ostaje sumnja da će Iran nastaviti sa snabdevanjem Gaze modernim naoružanjem.

Na glavnom testu, stoga, našao se novi egipatski predsednik Muhamed Morsi, koji je za razliku od prethodnika, iskazivao više simpatija prema Hamasu nego Izraelu. Njegova sposobnost da ubedi Hamas na prekid vatre doneo mu je poene kako u arapskom svetu, tako i u SAD:

- Egipat je bio posrednik u mnogim prethodnim izraelsko-palestinskim razmiricama. Ali, dok je dugogodiši egipatski lider Hosni Mubarak bio neprijateljski raspoložen prema Hamasu, “Muslimanska braća” su rođaci ovog palestinskog islamističkog pokreta. I mada Morsi vodi narod koji istorijski duboko saoseća sa Palestincima, on je uspeo da održi egipatski mirovni sporazum sa Izraelcima - komentariše američka TV mreža “Si-En-En”.

Uoči izbora u januaru, vlada premijera Benjamina Netanijahua iz sukoba je izvukla poene ubistvom vojnog lidera Hamasa Ahmeda al-Džabarija i demonstracijom moći od SAD sponzorisanog antiraketnog štita koji je testirala pre roka. Istovremeno, međutim, i Hamas je nadohvat ruke simbolične pobede, jer je izbegao uništenje u Gazi i pokazao da je sposoban za udare u srce Izraela:

- Hamas je iz sukoba izašao jači, učvršćujući kontrolu nad Gazom, stičući veći legitimitet - primećuje Aron Dejvid Miler, stručnjak za Bliski istok američkog instituta “Vudro Vilson”.

Uprkos štitu, rakete Hamasa dosezale su dalje nego ikada. Poeni koje je kod Palsestinaca dobio “Hamas” oslabili su posredno pregovarački uticaj umerenog palestinskog “Fataha” predsednika Mahmuda Abasa. U novoj bliskoistočnoj “klackalici” kao posebno osetljivo se postavlja pitanje Irana, saveznika Hamasa, koji otvoreno zagovara uništenje Izraela:

- Stalno je pritusno pitanje Irana kome bi produženi sukob mogao da ide u prilog. On bi mogao da iskoristi vojne poluge u Gazi da mir izbaci iz koloseka. Ostaje sumnja Izraela da će Iran da nastavi sa snabdevanjem Gaze naoružanjem, zbog čega saradnja Izraela i Egipta postaje od suštinskog značaja - primećuje “Stratfor”.

Zato je dogovor o prekidu vatre Izraelaca i Hamasa, koji je odložio pokretanje kopnene invazije Izraela, ostavio otvareno ključno pitanje - koliko će mir da potraje?

Vođa Hamasa u egzilu Kaled Mašal kaže da će njegova organizacija poštovati primirje, ako to čini i Izrael, ali i da će odgovoriti na svako nasilje:

- Naši prsti su na obaraču - poručio je.

Izraelski premijer Benjamin Netanijahu se složio da se “iscrpi ova prilika za trajno primirje”, ali je dodao da će kasnije “tvrđi” pristup možda biti potreban.

U međuvrmenu, ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov rekao je da četvorka za Bliski istok (Evropska unija, Rusija, UN i SAD) nije dovoljan format za dugotrajno rešenje sukoba Izraela i Palestinaca i pozvao to telo da radi sa Arapskom ligom.

S druge, strane Basam al Salhi, izaslanik palestinskog predsednika Mahmuda Abasa, posetio je Kinu, i u Pekingu izjavio da ova zemlja može da igra “specijalnu ulogu” na Bliskom istoku. Istakao je da Kina podržava “prekid svake vrste agresije Izraelaca nad palestinskim narodom”. Dodao je da Peking podržava Palestince u sukobu sa Izraelom, njihovo nastojanje da unaprede položaj u UN, i istakao da će im Kina obezbediti pomoć od milion dolara.