Brisel: Samit bez dogovora o budžetu

BRISEL
OD STALNOG DOPISNIKA

SVE indicije govorile su u petak po podne da će evropskim liderima biti potreban bar još jedan briselski randevu, u sledećoj godini, da bi eventualno pokušali da pronađu dogovor oko višegodišnjeg budžeta za period 2014-2020.

Posle višesatnog neuspešnog ubeđivanja, predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej odsvirao je poluvreme u četvrtak negde oko ponoći, ostavivši liderima da do petka u podne razmisle o njegovom kompromisnom predlogu koji, praktično, nikome nije bio prihvatljiv.

Rompej je, naime, napravio dodatni napor i smanjio budžetski paket za 101 milijardu evra, s 1.074 milijarde na 973, što iznosi 1,01 odsto BDP-a Unije. Njegov prvobitni predlog iznosio je 75 milijardi. Ova igra brojki se, međutim, nije dopala ni Nemcima, ni Francuzima, ni Britancima.

Fransoa Oland je samo delimično zadovoljan. Parizu više ne pada na pamet ni da finansira britanske poljoprivrednike na osnovu dogovora starog trideset godina.

S druge strane, Dejvid Kameron je, zbog situacije na unutrašnjoj političkoj sceni, na samit došao praktično bez manevarskog prostora. Njegov dodatni zadatak bio je da izdejstvuje maksimalno smanjenje ukupnog budžeta. Poslednji Rompejov predlog za njega je “kratak” pedesetak milijardi.

Olovni vojnici u evropskoj budžetskoj bici postavljeni su tako da sad Berlin više čuva leđa Londonu nego Parizu. I Angela Merkel traži dodatno stezanje kaiša, što opasno preti da ugrozi maštanje o privrednom rastu.

Lideri su u četvrtak veče i petak tokom dana bili pesimisti po pitanju pozitivnog ishoda. Sama Angela Merkel je poručila da će najverovatnije doći do novog samita. A najviše se pitaju oni koji najdublje zavlače ruku u džep.

U petak u podne pregovori su nastavljeni, najpre bilateralnim sastankom između Fransoa Olanda i Dejvida Kamerona, koji je završen bez rezultata. Odmah zatim, svih dvadeset sedmoro su seli za isti sto, u pokušaju da pronađu čarobnu formulu kako da istovremeno smanje budžet, podstaknu privredni rast, održe ravnotežu u razvoju poljoprivrede i novih članica i zadovolje specifične zahteve vodećih zemalja.