Brisel: Dogovor lidera EU o budžetu

PARIZ
OD STALNOG DOPISNIKA

ODAVNO već izlizani epitet “istorijski” prati još jedan Evropski savet, koji je u četvrtak započeo u Briselu. Pred liderima Evrope ponovo je težak zadatak, ovoga puta u pokušaju postizanja dogovora o novom višegodišnjem budžetu Unije, za period od 2014. do 2020.

Pesimizam je preovladavao pri dolasku šefova država ili vlada u Brisel. Razlike su toliko velike da je kancelar Angela Merkel već najavila da bi, u slučaju neuspeha, novi samit, na istu temu, mogao da bude održan početkom godine.

Evropska komisija je na sto stavila cifru koja za 54 miliona premašuje hiljadu milijardi evra. Glavna kočnica i ovoga puta su Britanci. London želi da zadrži specifičnu privilegiju u vidu godišnjeg čeka od tri i po milijarde koji je još 1984. izdejstvovala Margaret Tačer. Reč je o dotaciji u okviru zajedničke poljoprivredne politike, nasleđu iz davnih vremena kada su Britanci zaostajali u ovom domenu. Mnoge druge zemlje ističu da je njima sada ovaj novac daleko potrebniji.

Tu nije kraj zahtevima Londona, koji traži smanjenje ukupnih izdataka za budžet za čak 200 milijardi.

- U takvoj situaciji Evrope više ne bi bilo - prokomentarisao je francuski šef diplomatije Loran Fabijis.

Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej je poručio da će tokom samita pokušati da učini čak i nemoguće. Ponudio je smanjenje budžeta od 75 milijardi, ali to mnogima nije dovoljno. Nemačka traži da se dotacije snize za 100 milijardi.Veliku Britaniju podržavaju Švedska, Finska i Holandija. Francuska i Austrija traže spuštanje, ispod kvote “hiljadu”, s tim što Pariz zahteva da se ne dira u dva domena: u poljoprivredu i “koheziju” za razvoj najugroženijih članica.

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo žali što svi pričaju samo o zavrtanju slavina umesto da misle i o privrednom rastu.

Čini se da Evropa nikada nije bila toliko podeljena, i to u situaciji kada se raspravlja o sumi koja iznosi jedva jedan procenat ukupnog BDP-a Unije, što daje za pravo onima koji postavljaju pitanje da li uopšte postoje politička volja i sposobnost da se postižu dogovori i o daleko važnijim temama.

Ukoliko se vidi da su razlike prevelike, ceo skup bi mogao da se završi neuspehom već u petak. U suprotnom, ako se pojave naznake mogućeg dogovora, očekuju se produžeci koji bi mogli da potraju do subote, pa čak i do nedelje. Ulog je, po ko zna koji put u poslednjih nekoliko godina, evropsko jedinstvo.