Zlatne rezerve smiruju ekonomsku krizu?

SPASAVANjE posustalih ekonomija evrozone za Španiju, Italiju, Portugaliju, Grčku... imaće, ako je suditi prema planu koji se priprema u Nemačkoj, cenu izraženu zalaganjem njihovih zlatnih poluga.

Reč je o planu poznatom kao Evropski pakt za spasavanje, koji uobličava Nemački savet ekonomskih stručnjaka. On podrazumeva kombinaciju niskih kamata zajedničkim evropskim zaduživanjem i smanjenje duga, ali tako da se zajednička odgovornost ograničava i vremenski i po obimu.

Plan se, međutim, radi pre svega po meri Nemačke, tako da bude u skladu sa ustavom ove zemlje, ali i političkom situacijom. Nemačka kancelarka Angela Merkel je, naime, odbacila ideju evroobveznica kao ”potpuno nemoguću” prošlog novembra. U međuvremenu, evropska kriza se produbila, a njena Demohrišćanska partija doživela niz neuspeha na regionalnim izborima. Socijaldemokratska opozicija je, s druge strane, podržala ideju evroobveznica, kao i partija Zelenih.

Plan deli javni dug država evrozone, pri čemu sve do 60 procenata BDP ostaje suvereno, a preko toga se postepeno prenosi u fond za spsavanje i pokriva zajedničkim obveznicama. Italija bi, tako, prenela 958 milijardi evra, Nemačka 578, Francuska 498... sve do 2,3 biliona evra, koliko je iznosio zbir novembra prošle godine. Cifra se u međuvremenu uvećala produbljivanjem krize.

U suštini, Nemačka, kao najjača članica evrozone bi, kako navodi britanski dnevnik ”Telgraf”, podelila svoju kreditnu karticu za otplatu duga sa Španijom, Italijom i ostalim zaduženim državama, ali bi, istovremeno, držala ”ključ” sprovođenjem discipline. Svaka država bi, naime, morala da jemči za 20 odsto duga svojim zlatnim rezervama koje bi bile upotrebljene u slučaju neispunjavanja platnih obaveza.

Prihvatljiv Nemcima, plan, međutim, sada nije dočekan dobrodošlicom u zaduženim zemljama, kao što su Italija ili Portugalija, koje su, inače, već odolele pritiscima da prodaju svoje zlatne poluge, koje u Rimu teže blizu dve i po hiljade tona, vrednosti gotovo 100 milijardi evra.