Većina Rusa se smatra srećnima

MOSKVA - OD STALNOG DOPISNIKA

Iako se ne skrivaju podaci o još uvek mnogobrojnoj sirotinji, a komunisti i druga opozicija dokazuju katastrofičnu situaciju, najnovija sociološka istraživanja pokazuju da većina stanovništva u Rusiji živi u ”vedrom raspoloženju”. Zaista optimistično zvuči da je broj ljudi koji sebe smatraju srećnim u Rusiji dostigao rekord - 82 odsto. Do sada je rekord bio u martu 2008. kada se tako osećalo 77 odsto građana.

Najviše su srećni mladi ljudi. A najzadovoljniji svojim životom su visokoobrazovani. Čak 56 odsto je uglavnom zadovoljno svojim poslom.

Šta je za građane Rusije sreća?

Na prvom mestu, osećaj materijalne obezbeđenosti porodice. Tako misli 32 procenata: njih 15 odsto radost doživljava u deci i unucima, 10 posto se raduje što ima voljenog čoveka i što su svi zdravi.

Siromaštvo je glavni razlog osećaja nesrećnosti. Svojim životom je nezadovoljno 15 procenata ispitanika, a pre četiri godine 20 odsto. Na drugom mestu uzroka nezadovoljstva su bolest i starost, a tu su i konflikti u porodici, loš posao...

U Rusiji su najsrećniji Moskovljani. Prema israživanju iz decembra 2011. godine čak 78 odsto njih je zadovoljno svojim životom, a među mladima čak 84 posto. U Moskvi se nesrećnima oseća 16 procenata građana, a u Peterburgu 19. Na pitanje ”jeste li vi srećni ili ne” u Sankt Peterburgu je odgovorilo pozitivno 76 od sto ljudi. U celoj Rusiji pozitivan odgovor je dalo oko 66 odsto građana.

Najzadovoljniji su u Moskvi u uzrastu od 25. do 34. godine, njih čak 90 odsto. Psiholog Dmitrij Kljevcov kaže da je razumljivo da su u Moskvi najrećniji, jer je glavni grad bogatiji nego ostatak zemlje. U Moskvi je mnogo i došljaka a među njima mnogo optimista. Dolazak u prestonicu je za mnoge dokaz da su uspeli. Prosečna plata u Moskvi na kraju 2011. porasla je oko tri procenata i iznosila je 43.000 rubalja, oko 1.100 evra. Plate rastu ne samo u biznisu. Tako je prosečna plata učitelja 50.000 rubalja, 1.200 evra. Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanjin tvrdi da se ekonomija razvijala stabilnim tempom. Industrijska proizvodnja je rasla 3,4 odsto.

Statistika pokazuje da se najviše ljudi doseljava u Moskovsku oblast, zatim Krasnodarski kraj, Sankt Peterburg i Lenjingradsku oblast. Procentualno najveći odlazak je iz Baškirije, Jakutije i Dagestana.

Moskva je bila veoma privlačna i u vreme SSSR-a. Vlasti su pre 85 godina u Moskvi uveli tzv. propisku, dozvolu boravka došljacima iz provincije. Pesnik Dmitrij Prigov je govorio da provincijalci nisu voleli Moskovljane, jer su oni bili kao ”plemstvo”, ali su svi želeli da dođu u ”stoljicu”.

”Propiska” je uvedena 1927, a prednost su imali oni koji su radili teške poslove. Graditelji metroa su dobijali limitirane dozvole, pa su ih Moskovljani pogrdno zvali ”limitčiki”. ”Limitčiki” su ostajali da žive u Moskvi a već njihova deca su imala ”alergiju” na došljake iz provincije.

”Sreća” donosi i nesreću. Moskovljanka u šestom pokolenju Irina Mihajlovna, predaje engleski na fakultetu, rodila se u centru Moskve na Patrijaršijskim jezercima u pismu ”Komsomolskoj pravdi” žali se na ”pepeljuge” iz provincije koje imaju samo jedan cilj da se udaju i nađu krov nad glavom. ”Te pridošle devojke su donele mnogo suza mnogim porodicama. Moj brat se upoznao i kasnije oženio devojkom koja je došla iz Saratovske oblasti. Moja mama je bila protiv tog braka. Dobila je zbog toga infarkt. Kasnije je i moj brat umro od alkohola jer je počeo da pije sa ženinim prijateljima”, piše Irina Mihajlovna.

Jedno od poslednjih ispitivanja pokazalo je da 40 odsto provincijalki koje dođu u Moskvu mašta da udajom reši stambeno pitanje. Ostale više brine karijera.

Magistar Igor Kuznjecov iz Sociološkog instituta Ruske akademije nauka, u četiri pokolenja Moskovljanin, vidi stvari potpuno drugačije: kaže da je većina njegovih studenata došla zbog školovanja i neosnovana su generalizovanja ”domorodaca”.

- Moskovljani vole da gunđaju protiv došljaka, ali neće da rade neke poslove - tvrdi Kuznjecov.

Direktor Ruskog instituta kulturologije, takođe Moskovljanin starosedelac, Kiril Razlogov objašnjava da veliki gradovi uvek privlače ambiciozne. Nije ni bitno sviđa li se taj proces nekome ili ne, objašnjava Kuznjecov.

U poslednjih dvadeset godina u Moskvi je stiglo oko tri miliona provincijalaca iz Rusije i bivših sovjetskih republika. U tom periodu je u Moskvi je umrlo milion ljudi više nego što se rodilo. Od ukupne migracije u Rusiji na Moskvu i Podmoskovlje otpada 46 posto. Od sadašnjig stanovnika Moskve 47 odsto ih se rodilo u Moskvi. ”Starosedelaca” Moskve, dakle onih kojima su se tu rodili pradedovi, ima tek oko 150.000 do 180.000.