Rusija: Gresi Nikite Hruščova na televiziji

MOSKVA
OD STALNOG DOPISNIKA

SOVJETSKI lider Nikita Hruščov ispovedio se ruskom narodu posthumno, pomoću magnetofonskih traka. Priznao je da je i on saučesnik velikih hapšenja i likvidacija tridesetih godina koje je inicirao Staljin. Prvi program ruske televizije prikazao je film ”Glas iz prošlosti”, napravljen na osnovi arhivskih filmova, a prvi put su emitovani i magnetofonski snimci koje je sačuvao Nikitin sin Sergej, koji sada živi u Americi, gde je dobio i državljanstvo SAD.

Kad je Hručov oteran u penziju, on je na dači o svemu pričao svom sinu koji je na magnetofonu snimio 70 sati razgovara. Za to je saznala policija, pa je Hrušov pozvan u CK KPSS, gde mu je rečeno da zbog bezbenosti zemlje mora da donese magnetofonske trake. On je to i učinio, ali je sin Sergej uspeo da napravi kopije koje je kasnije prebacio u inostranstvo, i sada su u američkim arhivama. Gde se u Moskvi nalaze originalni snimci i jesu li uopšte sačuvani, autori filma nisu saznali.

Hruščov je ispričao da je posle nemačkog napada na SSSR Staljin pao u depresiju i odlučio da napusti funkciju, ali su ga drugi ljudi iz vlasti nagovorili da se vrati i preuzme rukovođenje zemljom. Na početku rata Nemci su zarobili veliki broj sovjetskih vojnika i Staljin s time nije mogao da se pomiri.

Kao penzioner, Hruščov je priznao svoju ulogu u čistkama tridesetih godina. Rekao je da su mu ruke bile krvave do lakata. Da bi se sačuvala država radnika i seljaka, likvidirani su radnici i seljaci. Hruščov je priznao da je on krivac za sudbinu 35.000 ”narodnih neprijatelja”. Već 1940. godine Hruščov je bio svestan da stradaju nevini ljudi, ali nije mogao da se suprotstavi Staljinu.

Na snimku se čuje kako je Hruščov kritikovao sovjetsku industriju, koja nije bila sposobna da napravi dobar automobil ili magnetofon i radio.

Radnička biografija Hruščovu je pomogla da se brzo uzdiže na političkoj lestvici. Sebe je smatrao poljoprivrednim ekspertom, pa je insistirao na tome da se pšenica i kukuruz seju i tamo gde klimatski uslovi nisu bili pogodni - u Kazahstanu i južnom Sibiru.

Posle Staljinove smrti započela je žestoka borba za vlast. U prvoj ”rundi” Hrušov je pobedio konkurente Georgija Maljenkova i Lavrentija Beriju, moćnog šefa KGB. Hruščov je naredio da se uhapsi Berija. koji je kasnije osuđen na smrt. Hruščov je najviše ostao upamćen po tome što je 1956. na 20. kongresu KPSS proglasio Staljina krivcem za masovna ubistva i hapšenja. Zahvaljujući Hruščovu, brzo su normalizovani odnosi sa Jugoslavijom. On, ipak, nije znao da uspostavi normalne odnose sa slobodoumnijim delom sovjetske inteligencije, pa je sa pesnicima i piscima dolazio u javne konflikte. Stariji pamte Hruščova i po Kubanskoj krizi 1962, kada se Hruščov dogovorio s Kenedijem da Sovjeti povuku svoje rakete sa ”crvenog ostrva”. U jesen 1964. smenjen je sa svih funkcija zbog političkih grešaka, stvaranja kulta ličnosti, ali i ekonomskih propusta. Umro je u 77. godini, 11. septembra 1971. u Moskvi.