Francuska: Orland donosi promene

PARIZ
OD STALNOG DOPISNIKA

ZEBNJA, pre svega zbog rezultata glasanja u Grčkoj, ali i zbog izbora Fransoa Olanda u Francuskoj, spustila je u ponedeljak krivulje evropskih berzi u crveno. Tržište finansija se pribojava šta će se dogoditi, sada, kada na čelo druge po snazi evropske privrede dolazi čovek koji je obećao da će ponovo pregovarati o Evropskom paktu o finansijskoj stabilnosti.

- Sada treba da stavimo na sto sporazum Sarkozi-Merkel i ponovo ga ispregovaramo, a onda da u Francuskoj vratimo socijalni napredak koji je toliko dugo bio prekinut, naročito od vremena Sarkozija - potvrđuje za ”Novosti” Benoa Amon, portparol francuskih socijalista.

Izmena na vrhu u Francuskoj otvara vrata velikih promena i u celoj Evropi. Štednja, koja je bila sveta reč proteklih nekoliko godina, zamišljena kao čarobna formula za izlazak iz krize, i koja se pokazala neuspešnom, sada polako ustupa mesto novoj terminologiji, izašloj iz Olandove predizborne laboratorije. U njoj počasno mesto zauzima koncept privrednog rasta, koji je u sebi uobličio poimanje socijalne pravde i vraćanje dostojanstva prosečnom čoveku.

- Na nama je da sada ponovo poboljšamo kvalitet života Francuza, naročito običnih građana. To će biti prioritet sledećih meseci - kaže Amon za naš list.

Vraćanje nade u bolji život i napuštanje politike štednje po svaku cenu, predstavlja stub Olandove politike. A što važi za Francusku, važi i za Evropu, jer je ona jedan od njenih motora.

U Briselu su osetili nagoveštaj moguće promene kursa celokupne politike Unije. Predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi prvi je od evropskih zvaničnika reagovao u novom smeru još pre nekoliko dana, kada je poručio da privredni rast treba da bude prioritet evrozone i da to nije u suprotnosti s budžetskom disciplinom. Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo je pozvao Olanda što pre u Brisel, da zajedno rade na ”evropskom rastu”.

Pritisnuta činjenicom da ostaje sve više usamljena u svom konzervativnom političkom konceptu, izgleda da, izokola, promenu kursa prihvata i Angela Merkel, koja je zdušno podržavala Sarkozija i odbijala da primi Olanda. Iako je njen portparol poručio da ne dolazi u obzir da se ponovo pregovara o celokupnom paktu stabilnosti, šef diplomatije Gvido Vestervele je stvari pojasnio ponudom da se razgovara o paktu privrednog rasta. To bi, po svoj prilici, mogao da bude aneks već postojećeg dokumenta, ili dodatni ugovor.

Merkelova je odmah posle pobede Olanda, pozvala telefonom svog sada novog evropskog partnera i uputila mu pozivnicu da, čim preuzme funkciju, što pre dođe u Berlin. Dve zemlje su osuđene na saradnju, pa je na pomolu rađanje novog evropskog para, Merklanda, u kojem se obe komponente, za početak, slažu oko potrebe finansijske discipline.

FRANSOA Oland, drugi francuski predsednik socijalista posle imenjaka Miterana još od vremena De Gola, vršnjak Nikole Sarkozija (pola godine je stariji), ima samo jednu ozbiljnu političku ”manu”, što do sada nikada nije obavljao ministarsku funkciju. Taj ”nedostatak”, međutim, uspešno dopunjava velikim iskustvom koje je stekao kao poslanik, predsednik oblasti Korez i, naročito, kao desetogodišnji partijski vođa francuskih socijalista. Klasični je levičar i ne pripada socijaldemokratskoj struji, koja je karakteristična za današnju evropsku levicu.

Oni koji dobro poznaju Fransoa Olanda kažu da ima neverovatno pamćenje. U svom regionu imenom oslovljava ne samo ogroman broj svojih sugrađana, već i njihove rođake i prijatelje. Stalno je na terenu i voli da razgovora s građanima. Završio je pravo, političke nauke i prestižnu visoku administrativnu školu ENA, a poznat je i po tome što ima veliku opštu kulturu.

Rođen je 12. avgusta 1954. godine u Ruanu. Otac mu je bio lekar, a majka socijalna radnica. U politiku je ušao 1974. godine, kao pristalica Fransoa Miterana. Član Socijalističke partije postao je 1979. Miteran ga je cenio i postavio ga za svog ekonomskog savetnika. Obavljao je razne dužnosti u ministarskim kabinetima, postao je poslanik 1988, gradonačelnik mesta Til 2001, predsednik oblasti Korez 2008.

Premijer Lionel Žospen mu je 1997. godine poverio funkciju generalnog sekretara Socijalističke partije, koju je uspešno obavljao do 2008. godine, kada se nije dalje kandidovao. Zamenila ga je Martin Obri koja je sada jedan od ozbiljnih kandidata za premijera.

Oland je tokom studija upoznao Segolen Roajal, s kojom je dugo ostao u vanbračnoj zajednici i s kojom ima četvoro dece. Na prethodnim izborima 2007. odustao je kao šef partije u korist svoje saputnice od predsedničke kandidature. Razišli su se te godine. Kasnije je u javnosti predstavio svoju novu izabranicu, novinarku Valeri Trirvajler.

Posle odlaska s čela partije, povukao se u svoj region, da bi se na velika vrata, s mnogo izgubljenih kilograma i doteranom linijom, pun političke energije, u javnost vratio prošle godine. Za politiku, uz znanje i visprenost, treba imati i sreće: posle afere s Dominikom Stros-Kanom, iznenada se ukazalo upražnjeno mesto za predsedničkog kandidata, što je Oland znalački iskoristio.