Islandski recept za spas

SEĆATE li se Islanda?

Mala, zbog hladne klime i polarne zime za turiste neatraktivna država na severu Evrope, poznata po fjordovima, gejzirima, glavnoj ulici u glavnom gradu koja se greje sistemom cevi sa toplom vodom, zemlja koja je 2007. prema izveštaju UN izabrana za mesto gde je, zbog dobre ekonomije i male stope kriminala i sigurnosti, najbolje živeti.

A onda je došla 2008. i sve se urušilo kao kula od karata. Pre Španije, pre Irske, Portugala i Italije, pre najtežeg evropskog bolesnika Grčke, kriza je stigla u ovu zemlju preteći da je pretvori u ekonomsku ruinu.

Šta je danas sa Islandom, "prvom u nizu evropskih neveselih ekonomskih priča"?

Kratka istorija nevolja na Islandu počela je (a i kako bi drugačije) sa - bankama. Do krize to je bio sektor sa najjačim rastom, što se ispostavilo kao najveća slabost jer ceo Island ima tek nešto više od 300.000 stanovnika, a tri glavne banke su imale 500.000 klijenata. Krediti su davani svakom ko je hteo, ali mali broj stanovnika je ograničavao pronalaženje novih dužnika. Usledio je kolaps bankarskog sektora - jedna je nacionalizovana, dve su stavljene pod nadzor. Kriza se razbuktala kao požar. Samo mesec dana posle početka sloma islandski premijer je izjavio da "postoji realna opasnost da naša ekonomija zajedno sa bankama nestane u vrtlogu i da rezultat bude - nacionalni bankrot".

Isto, nekoliko godina kasnije, svi ponavljaju u slučaju Grčke.

Island je polovinom 2008. imao spoljni dug od 50 milijardi evra, od čega je bankarskom sektoru pripadalo 80 odsto. Poređenja radi, u godini bez krize vrednost domaće proizvodnje iznosila je 8,5 milijardi evra. Domaća valuta, kruna, izgubila je od januara do septembra 35 odsto vrednosti, međunarodne transakcije su stopirane, inflacija narasla na 14 odsto, Island je pozajmljivao od centralnih banaka Danske i Norveške da bi mogao da plati dug za uvezenu robu.

Kada je crta podvučena, krenulo se sa saniranjem. Odluka je bila da se spasavaju građani, pre tržišta i pre banaka. Suprotno od onoga što se događa u Grčkoj. Islanđani su na referendumu odbili da pomognu propalim domaćim bankama sa 85 milijardi dolara. Vlada je sklopila ugovor sa bankama da se oprašta dug domaćinstvima čiji je dug veći od 110 odsto ukupne imovine. Islandske banke su oprostile zajmove u iznosu od čak 13 odsto bruto domaće proizvodnje. Država je tada mogla da garantuje samo za manje štedne iznose, a strane banke, koje su najveći poverioci islandskih, zapretile su da više neće pozajmiti novac državi.

Iako niko nije iz ove krize izašao neokrnjen i bez ožiljaka, izgleda da je "običan svet" prošao bolje od očekivanog. Najveći ceh krize na Islandu platili su veliki ulagači u banke, nešto obični građani (bogatiji sloj), ali mnogo više "veći igrači", kao što je, recimo, slučaj sa više od 100 britanskih kompanija koje su imale investirano u islandske banke oko 840 miliona funti. Avgusta 2009. parlament je izglasao da se Britaniji i Holandiji plati iznos od (samo) pet miliona dolara na ime izgubljenih depozita ovih država u bankama! A i to uz veliki otpor, jer Islanđani i dalje smatraju da nisu dužni da plaćaju dug nastao greškom privatnih banaka koje su bile pod lupom stranih investitora.

Poređenja radi - sve do poslednjeg izglasavanja u parlamentu Grčke i ova zemlja je imala mogućnost da odbije evropski paket pomoći (130 milijardi evra), koji je zapravo pomoć bankama. Da se to dogodilo, Grčkoj bi bio prekinut svaki dotok svežeg novca, bila bi prepuštena sebi i sama tražila lek za bankrot.

I na Islandu su pretnje stranih banaka bile iste, da bi se danas one ponovo našle u ovoj zemlji koja više nema nikakvih problema sa dotokom novca iz bankarskog sektora.

U međuvremenu, parlament je 2009. izglasao da Island podnese molbu za prijem u EU, ali prema poslednjim anketama, čini se da danas većina njegovih žitelja ne želi ulazak u Evropsku uniju. Uostalom, kod njih je kriza prošlost, u Uniji joj se kraj ne nazire.

KREDITI ZA NEPOKRETNU IMOVINU

DESETAK godina pre evropske krize postojala je argentinska. Bivši ministar ekonomije ove zemlje Roberto Lavanja smatra se najzaslužnijim za izlazak Argentine iz dubokih problema. Danas, on veruje da Grčka, za koju kaže da je na ekonomskom planu veoma slična Argentini od pre jedne decenije, treba da odustane od paketa strogih mera štednje koje joj se nameću.

- Takvom politikom spasavaju se banke, a ne narod - smatra bivši argentinski ministar. - Jer su ljudi prinuđeni da vraćaju kredite i pored toga što se ovim paketom smanjuje novac koji se daje narodu. Osiromašeni ljudi više nisu potrošači, a tako se ne podstiče privredni rast.