Vladimir Putin brani Borisa Jeljcina?

POSLE 12 godina na vlasti, Vladimir Putin je prvi put javno govorio i o greškama svog prethodnika koji ga je i izabrao za naslednika.

Nina Larionova (1939), predsednica Međunarodne društvene organizacije "Savez za socijalnu zaštitu" koja će predstavljati Putina u severnom administrativnom okrugu Moskve otvorila je dušu.

- Bilo me je stid i plakala sam što je Jeljcin koji je bio predsednik moje zemlje dolazio na te skupove pijan - rekla je Larionova.

Putin nije mogao da prećuti te gorke reči.

- Da, grešaka je bilo i to ne malo. Ali bih ja, ipak, branio Jeljcina - rekao je Putin.

- Predsednički posao je sudbina, a ne posao. To su besane noći, problemi koji se moraju rešavati. Hoću da kažem da Borisu Jeljcinu nije pripala laka sudbina. Napravio je ne malo grešaka, ali je napravio i vrlo važnu stvar, dao je zemlji slobodu - rekao je Putin.

Jeljcin je u avgustu 1999. imenovao Putina za vršioca dužnosti premijera i javno ga nazvao svojim naslednikom. Već 31. decembra 1999. Putin je postao vršilac dužnosti predsednika Rusije, a 26. marta 2000. je izabran za predsednika.

Ipak, ugledni ruski ekonomista Andrej Ilarionov, Putinov savetnik 2000-2005. godine, u intervjuu "Komsomolskoj pravdi" rekao je da su Jeljcinove reforme devedesetih provedene u korist vladajuće garniture.

- Jeljcinovi saradnici nisu spasavali zemlju, nego svoje džepove - kaže Ilarionov koji tvrdi da je mnogo puta upozoravao Anatolija Čubajsa, u to vreme specijalnog predstavnika predsednika za kontakte sa međunarodnim finansijskim organizacijama, Jegora Gajdara, ideologa reformi, kao i predsednika Vlade Sergeja Kirijenka. Umesto da spasavaju zemlju svi ti ljudi, iz vlade i predsedničke administracije, su svoju štednju u rubljama pretvorili u devize.

Tadašnji akteri u mutnim radnjama sa državnim novcem poput Sergeja Aleksašenka, bivšeg prvog zamenika predsednika Centralne banke Rusije i Irine Jasine, tada šefa pres-službe Centralne banke sada žučno govore na mitinzima opozicije protiv Putina.

OPLJAČKALI NAROD

U VELIKOj finansijskoj krizi u avgustu 1998. zbog državnog bankrota građani su izgubili svu ušteđevinu, oko 40 milijardi dolara. Tzv. ekonomske reforme devedesetih su sprovedene u interesu uskog sloja birokratije. Cilj je bio da se otme državna imovina. U tome su učestvovali i ljudi iz tajnih službi, objašnjava Andrej Ilarionov, sada predsednik Instituta za ekonomsku analizu.