Srbi spaseni s prevrnute Konkordije

MEĐU poginulima i povređenima u nesreći, koja se prethodne noći dogodila u blizini italijanskog ostrva Đilio, kada se kruzer „Kosta Konkordija“ nasukao na peščani sprud, nema državljana Srbije. Prema podacima naše ambasade u Italiji, na brodu je bilo troje putnika srpskih državljana: Svetlana Krsmanović i bračni par Maja i Ljubomir Vujović. Oni su u organizaciji kompanije „Kosta Kroćere“ prebačeni do Savone, a u konzulatu u Trstu bračnom paru Vujović date su privremene putne isprave da bi mogli da se vrate u zemlju.

Kako nezvanično saznajemo, i među zaposlenima na ovom kruzeru ima troje srpskih državljana, i to poslastičar, devojka koja radi u fri-šopu i mehaničar, ali o članovima posade ambasadi Srbije još nisu dostavljene zvanične informacije. Inače, oko dvadesetak srpskih državljana brod je napustilo 12 sati pre nesreće u luci Ćivitavekija, na oko 50 kilometara od Rima.

Prema podacima agencije „Kruz klab“, koja je zastupnik brodske kompanije „Kosta Kroćere“, na brodu je bilo ukupno oko 250 putnika iz bivših jugoslovenskih republika i svi su dobro.

- Još smo u šoku, sve se odigralo kao na filmu, nismo mogli da verujemo šta nam se dešava, čak smo u tom trenutku i zbijali šale, navirao je i histeričan smeh, deca su vrištala... Suprug je učestvovao u evakuaciji, i među poslednjima je napustio brod. Ali dobro je, živi smo i zdravi - ispričala je Maja Vujović svojim prijateljima.

Prema podacima do kojih je došla ambasada Srbije, na brodu je u trenutku nesreće bilo ukupno 4.229 putnika i članova posade, od kojih čak 3.200 stranaca. Mediji u Italiji javili su prvo da je u nesreći poginulo osam osoba, ali je potom potvrđena smrt troje putnika. Kako nezvanično saznajemo, reč je o starijim ljudima za koje se pretpostavlja da se nisu utopili već su preminuli od srčanog udara. Identifikacija nastradalih je u toku. Prema nekim informacijama, 69 putnika se vode kao nestali.

Do nesreće je došlo u noći između petka i subote, dok su putnici bili na večeri, a brod se nalazio na svega oko stotinak metara od obale. Pre početka evakuacije nestalo je struje, što je otežalo spasavanje putnika, koje je trajalo do 2.30 ujutru. Većina je evakuisana čamcima za spasavanje, helikopterima i drugim brodovima, koji su se tu zatekli. Spaseni su prebačeni na obližnje ostrvce Đilio, kod Toskane, i smešteni su preko noći u škole, domaćinstva, crkve... Neki su i iskakali sa broda pa su tom prilikom povređeni. Obalska straža je navela da se brod nakrivio za dvadeset stepeni, ali da nema opasnosti da će potonuti.

- Sa porodicom sam se iskrcala sa „Konkordije“ u petak pre podne u Ćivitavekiji - kaže za „Novosti“ Tatjana Cojić, direktorka agencije „Kruz klab“, zastupništvo „Kosta Kroćere“ za bivšu SFRJ. - Utisci koje nosim sa tog krstarenja su fenomenalni i jedva sam čekala da ih podelim sa prijateljima, koji sada non-stop zovu da provere da li smo živi i zdravi. Ne mogu da verujem da se brod kojim sam krstarila, i za koji sam mislila da je najsigurniji na svetu, nasukao na sprud. To je takva organizacija, toliko deluje sigurno da ne možete da zamislite da je nesreća uopššte moguća.

Prema svedočenju naših putnika iz cele bivše SFRJ, prvo je tokom večere nestala struja, a onda se osetio udar koji nije bio mnogo jak. Potom je nastala panika. Brod ima čak 14 spratova i nekoliko liftova, koji se u vanrednim situacijama ne koriste. Brod je opremljen najsavremenijim uređajima, i verovatno je nestanak struje izazvao problem, mada ima i onih koji kažu da se brod prvo nasukao, a onda je nestalo struje.

Turisti sa broda svedoče o haotičnoj evakuaciji i navode da im posada nije dala instrukcije za napuštanje broda, čija je desna strana ostala pod vodom. Zvanično, još nisu jasne okolnosti pod kojima se nesreća dogodila, a prvi poziv u pomoć stigao je oko 22.30 - tri sata pošto je „Konkordija“ pošla na krstarenje iz Ćivitavekije ka svom prvom stajalištu u Savoni. Takođe, postoje pretpostavke da je brod udario u stenu, a da ga je kapetan zatim preusmerio ka kopnu radi lakše evakuacije putnika.

Luksuzni ploveći hotel krstario je Sredozemnim morem, a za putnike je bilo predviđeno zaustavljanje u gradovima Španije, Francuske i Italije.