BIVŠA bugarska ministarka inostranih poslova Nadežda Nejinski priznala je u intervjuu, posle 12 godina, da su tajne službe i vlada njene zemlje 1999. izmislile plan za operaciju totalnog etničkog čišćenja kosovskih Albanaca nazvan „Potkovica“ (bugarski „Potkova“). Ona danas priznaje i da je lično poturila plan „naivnom“ nemačkom ministru spoljnih poslova Joški Fišeru, a ovaj ga je prosledio još „naivnijem“ ministru odbrane Rudolfu Šarpingu, koji je plan „Potkovica“ iskoristio da opravda učešće Bundesvera u agresiji NATO na Srbiju, prvom borbenom angažmanu Nemačke posle Drugog svetskog rata.

Srpski stručnjaci svedoci i učesnici burnih dešavanja s kraja devedesetih ne veruju da priznanje Nadežde Nejinski, trenutno poslanika evropskog paralamenta, ima za cilj da sa Srbije skine ljagu nanetu obmanom o „Potkovici“, jednom od najperfidnijih u 20. veku. S druge strane, oni smatraju da ima mnogo istine u tvrdnjama bivše ministarke da iza izmišljotine „o srpskom planu istrebljenja kosmetskih Albanaca“ stoje bugarska tajna služba i vlada.

- Još od početka devedestih naša vojna služba je uočila da su, izuzimajući albanske špijune, bugarski agenti na Kosmetu najbrojniji i najaktivniji - kaže general Momir Stojanović, nekadašnji direktor VBA. - To se nastavilo i posle dolaska međunarodnih snaga u pokrajinu, a zapaženo je da bugarski agenti koordiniraju čak i rad određenih obaveštajaca iz Unmika i Kfora. Bugarska agentura je aktivna i sada na Kosmetu, ali i na jugu, istoku i jugoistoku centralne Srbije, što ne odgovara načelnim izjavama o dobrosusedskoj saradnji.

Ipak, general Stojanović je krajnje sumnjičav prema tvrdnjama da je bugarska služba samostalno smislila priču o „Potkovici“ i poturila je Nemačkoj, čija je moćna služba BND veoma uticajna među Albancima. On podseća da je upravo ta služba omogućila da se u Nemačkoj formira prva albanska teroristička organizacija FARK, a zatim OVK i da se preko banaka u ovoj zemlji godinama prikuplja „ratni porez“ od albanskih gastarbajtera. Nekadšnji prvi kontraobaveštajac VJ na KiM podseća da su se albanski teroristi obučavali u nemačkim kampovima i da su nosili naoružanje i uniforme istočnonemačke armije.

- Ne bih rekao da su Bugari sami smislili falsifikat, pre bih posumnjao da su odradili prljav posao za nemačku službu - kaže Stojanović. - Bili su veoma pogodni za to kao „neutralna“ strana dobro upoznata sa situacijom u susednoj zemlji. Međutim to ne objašnjava zašto bivša ministarka baš sada, ničim izazvana, priznaje obmanu, osim ako priču ne posmatramo u kontekstu dugotrajnog sukoba Nemačke i SAD oko uticaja na Kosmetu. U tom svetlu, Amerika pred javnošću ostaje čistih ruku, jer je obmanuta od strane nesposobnog Berlina, koji je progutao bugarsku izmišljotinu o etničkom čišćenju koje nije postojalo.

Zapad obmane kao što su „Potkovica“, Račak, Sadamovo tajno oružje smatra legitimnim ratnim sredstvima, dok je naša zemlja ratnim lažima prišla naivno računajući da će istina pobediti, priznaje danas Živadin Jovanović, koji je uoči i tokom agresije bio ministar spoljnih poslova SRJ.

- Tokom jednog od sastanaka uoči agresije nabrajao sam američkom generalu nesporne činjenice: da su pripadnici OVK teroristi, da ubijaju vojnike policajce, poštare, lekare, svakoga ko radi za državne institucije i preduzeća. Amerikanac je mirno slušao i na kraju me poklopio: „Ministre, mislio sam da ste pametniji čovek, nisu važne činjenice, već šta o situaciji misli SAD“ - kaže Jovanović.

On naglašava da je u tim vremenima imao više susreta s Nadeždom Nejinski.

- Ponašala se kao američki agent - seća se Jovanović. - Možda zato što je odrasla i školovala se u SAD, a zatim je došla u Bugarsku i postala diplomata. Bili smo svesni da je državni vrh te zemlje bio spreman na sve da uđe u EU i NATO, ali ne i da pravi falsifikate koji bi doveli do takve tragedije kao što je rat.

Da je „Potkova“ falsifikat priznao je i Haški tribunal, koji je na osnovu ove obmane pokušao da konstruiše optužnicu za srpski zločinački poduhvat protiv Albanaca, podseća Zoran Mijatović, bivši visoki funkcioner srpske Službe državne bezbednosti.

- Ova priča nije lansirana zbog nas. Priznanje da je falsifikat ono što je već dokazana izmišljotina danas nema velikog značaja za Srbiju - smatra Mijatović. - Ovu priču treba posmatrati u svetlu bugarsko-nemačkih odnosa, a možda i nekih širih trvenja. Tvrdnje da su nemački bezbednosni organi 1999. naivno prihvatili bugarske izmišljotine su smešne.


POTKOVA“ NIJE SRPSKA

ODMAH pošto je u aprilu 1999. ministar Šarping na nemačkoj televiziji prezentovao plan „Potkova“ javila se sumnja u njegovu autentičnost. Mućku je prvi raskrinkao nemački novinar Jirgen Elzesner.

- Već sam naziv navodnog plana pokazuje da se radi o nespretnom falsifikatu: u originalu se koristi reč „Potkova“, što je hrvatska ili bugarska reč, dok na srpskom ona glasi „potkovica“.