BIVŠI predsednik Češke, dramski pisac i disident iz vremena socijalizma Vaclav Havel umro je u nedelju u Pragu, u 75. godini. Havel, inače strastan pušač, 1996. je pobedio rak pluća, ali se u martu ove godine ponovo razboleo. Kada mu je, ovog meseca, u poseti bio dalaj lama, dočekao ga je u invalidskim kolicima.

Kao aktivan učesnik u pokretu Praško proleće 1968, Vaclav Havel je, po sovjetskoj invaziji, stavljen “pod prismotru” vlasti, zabranjeno je izvođenje njegovih drama u Čehoslovačkoj i oduzet mu je pasoš, a proveo je i četiri godine u zatvoru - od 1979. do 1983. Kada su 1989. demokratske promene zahvatile Evropu, Havel se ponovo uključio u revolucionarno delovanje. Kao predsednik organizacije Građanski forum, bio je jedan od onih sa kojima su komunističke vlasti morale da pregovaraju.

Od 1989. do 1992. bio je deveti predsednik Čehoslovačke, kada je podneo ostavku, protiveći se podeli zemlje, a od 1993. do 2003. služio je kao predsednik Češke Republike u dva mandata. U vreme njegovog boravka na mestu predsednika, Češka je 1999. ušla u NATO i EU. Imao je posebno dobre odnose s tadašnjom američkom državnom sekretarkom Medlin Olbrajt, poreklom Čahinjom, što je ubrzalo integraciju države čiji je šef bio, u ključne vojne i političke organizacije Zapada.

SAUČEŠĆE TADIĆA PREDSEDNIK Srbije Boris Tadić uputio je telegram saučešća češkom predsedniku Vaclavu Klausu i češkom narodu povodom smrti Vaclava Havela. “Primite izraze najdubljeg saučešća povodom smrti Vaclava Havela, velikog borca za demokratiju, mir i slobodu”, navodi se u telegramu.

Češki premijer Petr Nečas izjavio je da je “predsednik Havel bio simbol onoga što se u Češkoj događalo 1989, da je mnogo učinio za svoju zemlju i njen miran prelaz na demokratiju.”

Nemački ministar spoljnih poslova Gvido Vestervele ocenio je da je Havel bio “duša češke revolucije,” a švedski ministar Karl Bilt ga je nazvao jednim od “najvećih Evropljana našeg doba.”

Tokom raspada Jugoslavije i ratova na njenim prostorima, Vaclav Havel bio je oštar kritičar Srbije i zagovornik strogih mera prema Beogradu, uključujući i vojnu silu.