Boljšoj teatar: Novi sjaj ruskog hrama

MOSKVA
OD STALNOG DOPISNIKA

RUSKI hram opere i baleta moskovski Boljšoj teatar u petak uveče svečano je otvoren posle šestogodišnjeg remonta. Sve je bleštalo i spolja i unutra, a među gostima su bili samo oni koje je počastvovala predsednička administracija deleći ulaznice onima koje smatra elitom.

Svečano otvaranje i gala koncert trajali su dva sata, a oni koji nisu mogli da budu u teatru sve su gledali u direktnom TV prenosu. Predsednik Medvedev se pojavio u smokingu sa leptir mašnom, a u svečanom govoru je rekao da je nastupio srećan dan za Rusiju. Nazvao je Boljšoj teatar „glavnim ruskim brendom“ i poželeo da se sačuva veliki duh teatra. Zahvalio se svima koji su radili na rekonstrukciji i doveli Boljšoj na visok tehnološki nivo.

Rukovodstvo Boljšog teatra sa ponosom ističe da će sada ne samo repertoarom, nego i svojom dvoranom i ostalim prostorijama biti na najvišem svetskom nivou, onom na kojem su Grand opera u Parizu ili Kovent garden u Londonu.

Direktor Anatolij Iksanov kaže da je rekonstrukcija koštala 20 milijardi rubalja (1 evro 43 rublje). Bilo je mnogo priča o mućkanju sa novcem, pa je finansije proveravala Šćotna palata, najveći kontrolni organ u zemlji. Pisalo se i da je potrošeno previše para, ali barem zasad, to i nije važno, najbitnije je da je restauracija obavljena vrhunski.

Boljšoj teatar je ponos i kulturna svetinja Rusije, pa se za njegovu aktivnost 70 odsto novca daje iz državnog budžeta. Ostalo uprava teatra dobija od sponzora.

Mihail Sidorov, koji je poslednje dve godine rukovodio remontom teatra, tvrdi da nije tačna priča koja godinama kola u medijima da od starog Boljšog teatra nije ostalo ništa. Na restauraciji su angažovani najbolji majstori Rusije koji su nastojali da sve što je moguće sačuvaju. Osim toga, ojačani su temelji i više nema opasnosti od obrušavanja.

- Kad se zna šta je sve moralo da se uradi onda šest godina i nije tako dug period - kaže Sidorov.

Građevinari su napravili pravi podvig tako što su izmenili temelje i oni su sada napravljeni od armiranog betona. Što se tiče unutrašnje mašinerije, nju su montirali nemački specijalisti koji su ranije radili na remontu milanske Skale. Scena je napravljena od sedam konstrukcija koje mogu da se pomeraju po želji režisera.

Mnogo je truda uloženo u pravljenje materijala od kojeg su sašivene zavese, kao i onog kojim su prekrivene fotelje u carskoj loži. U Moskvi opstaje još uvek proizvodnja starih tkanina na teritoriji Novospaskog manastira. Interesantno je da je ta fabrika organizovana tridesetih godina po Staljinovom nalogu, jer je on planirao da se na današnjem mestu hrama Hrista Spasitelja napravi Dvorac Sovjeta, pa je trebalo da tim tkanininama bude presvučen nameštaj. Zbog komplikovane stare tehnologije tkalje su za renovinarenje Boljšog teatra radile čak tri godine da bi napravile 750 metara tkanine za zavese i draperije.

U starom stilu obnovljena je i fasada. Do rata su nju ulepšavale muze koje su bile oštećenje od nemačkih bombi. Skulptori i restauratori su na osnovu slika napravili nove.

U glavnoj dvorani samo na pozlati radilo je 156 specijalista.

Najvažnije je bilo da se postigne akustika iz carskih vremena. Nije slučajno arhitekta carskog teatra projektovao glavnu dvoranu kao telo violine. Dvorana je bila zbog akustike obložena specijalno obrađenom jelovinom.

Interesantno je da je krajem 19. veka vladalo mišljenje da velika dvorana Boljšog teatra ima najbolju akustiku na svetu. Ona je znatno pogoršana u sovjetsko vreme, kada je povećan broj mesta sa 1.740 na 2.185. Izbačene su stare fotelje i ubačene znatno manje. Da bi ponovo sve bilo kao u carsko vreme, angažovani su nemački akustičari.

Posle rekonstrukcije površina Boljšog teatra se pobećala dva puta. Novi prostor je napravljen pod zemljom. Tamo je savremena sala za probe, kao i studio za snimanje.

Muzičari iz Italije gostovaće ovih dana u Boljšom teatru, pa će se čuti i njihove ocene o novoj akustici ruskog hrama opere i baleta.