Kako rade ruske tajne službe

MOSKVA - OD STALNOG DOPISNIKA

Posle nedavnog ubistva trojice vođa čečenskih terorista u Instanbulu, počele su spekulacije kako, navodno, Rusija ima u Berlinu centar koji se bavi likvidacijom političkih protivnika i izdajnika. Priču o ruskim ubicama-osvetnicima podgrejao je i britanski “Dejli telegraf” koji se pohvalio da je došao do dokumenta koji potvrđuje da je ruskim tajnim službama u proleće 2003. odobreno da mogu da likvidiraju teroriste i ekstremiste u inostranstvu. Navodno je dokument potpisao general-pukovnik Mihail Nečajev, zamenik načelnika Kontraobaveštajne službe Federalne službe bezbednosti.

Iako dokument “Dejli telegrafa” nosi oznaku “državna tajna” i “ne kopirati”, moskovski eksperti tvrde da se radi o falsifikatu. Dokument je datiran na 19. mart 2003, u vreme kad nije postojala Kontraobaveštajna služba pri Federalnoj službi bezbednosti. Do reforme Službe u julu 2004. postojao je samo kontraobaveštajni odsek.

Andrej Soldatov, glavni urednik portala “Agentura.ru”, kaže da su falsifikat napravili oni koji zadržavaju pažnju javnosti na slučaju otrovanog prebega Aleksandra Litvinjenka koji je radio za KGB. A upravo se ponovo govori o sudskom procesu vezanom za ubistvo Litvinjenka.

Britanski novinari ne skrivaju da su dokument dobili od kontraterorističkog odseka Skotland jarda koji je istraživao trovanje Litvinjenka kome je otrov, po britanskoj verziji, u čaj sipao moskovski poznanik, takođe bivši oficir Andrej Lugovoj, sada član ruskog parlamenta iz LDP Vladimira Žirinovskog.

Najtiražniji ruski dnevnik “Moskovski komsomolec” piše da zbrkom sa imenima i funkcijama “Dejli telegraf” pojačava sumnju u istinitost informacije. “Telegraf” tvrdi da je direktivu o likvidacijama terorista potpisao general-pukovnik Nečajev, “bivši civilni i vojni ministar zdravlja”. Radi se o dvojici ljudi. Bivši ministar zdravlja se zove Eduard, a generalu je ime Mihail.

U direktivi se govori o “praćenju, identifikaciji i mogućnostima za prebacivanje u Rusiju lica koja imaju odnose sa ekstremistima”. Osim toga, dokument predviđa “likvidaciju lidera terorističkih grupa i organizacija, ekstremnih grupa i ličnosti koje su nezakonitoo napustile SSSR i koje traže ruski federalni organi”.

Ko je ubio sredinom septembra troje Čečena u Istanbulu? Turski policajci kažu da imaju razloga da veruju da trag likvidatora treba tražiti u Rusiji. U nekim rasvetljenim ubistvima čečenskih terorista zaista su bili umešani ljudi ruskih službi. U Dohi, u Kataru, 13. februara 2004. u autu je ubijen bivši predsednik samoproglašene Čečenije Zelimhan Jandarbijev. Postavljena je mina ispod džipa. U Moskvi su prvo negirali da su službe likvidirale Jandarbijeva, ali kad su uhapšena dva službenika ruske ambasade, ruska vlada je stala iza njih. Belaškov i Bogačov su osuđeni na doživotnu robiju, ali Moskva je uspela da se dogovori sa vlastima Katara pa su oni 23. decembra 2004. stigli u Rusiju. U međuvremenu su porodice dobile nove stanove i značajne novčane kompenzacije.

Bivši pukovnik KGB, sad član ruskog parlamenta Genadij Gudkov, objašnjava da su ruske tajne službe odavno prestale da se bave likvidacijama. “Kad bi se ruske službe bavile likvidacijama, zar bi bio živ pukovnik Aleksandar Potejev koji je lane izdao grupu ruskih špijuna u SAD, a zatim pobegao u Ameriku, ili pukovnik KGB Oleg Gordijevski koji živi u Engleskoj i drugi izdajnici koji žive na Zapadu?”

- Kad je završen “hladni rat” naše službe su prestale da ubijaju protivnike u inostranstvu - objašnjava Gudkov.

Razgovarajući sa penzionisanim specijalcima tajnih službi, novinar nedeljnika “Argumenti nedelje” pokušao je da odgonetne ko bi mogao biti taj “supermen” koji je za kratko vreme ubio svu trojicu čečenskih terorista.

- To mora da je bio vrlo iskusan strelac, ako je tačno to što su pisale turske novine da je ispalio 11 metaka u tri cilja i nijednom nije promašio. A Turci tvrde i da je ubica pucao iz vozila u pokretu sa zadnjeg sedišta, rekao je bivši ruski specijalac Oleg Petrovič koji je bio u grupi “Vimpel”. Turci tvrde da je to delo osmočlane “berlinske grupe”.

Priču o “berlinskoj grupi ubica” prvi su lansirali Austrijanci. Ubice Čečena u Beču su po obavljenom zadatku sa ruskim pasošima otputovali u Nemačku.

Penzionisani general koga citira nedeljnik “Argumenti nedelje” podseća da u Čečeniji i dalje postoji krvna osveta što je dokazao i predsednik Ramzan Kadirov kada se javno zakleo da će osvetiti oca koga su teroristi ubili na paradi 9. maja u Groznom. Dugo su se organizatori ubistva skrivali, ali ih je na kraju stigao metak.

Šta god da je razlog likvidacije, jasno je da organizatori terorističkih akata više ne mogu da spavaju mirno. I Putin je, pošto je prvi put postao predsednik Rusije, javno rekao da će pratiti teroriste svuda pa ako treba i u klozetu. Osim toga, 2006. godine parlament je zakonski legalizovao i borbu protiv terorista u inostranstvu. Za takve akcije šefovi tajnih službi moraju dobiti dozvolu predsedniku države. To isto radi i Amerika i to mnogi više i češće. Upravo zato penzionisani pukovnik Smirnov u “Argumentima nedelje” kaže da nije logično da se zamera Rusima zbog likvidacija terorista u svetu, a istovremeno se hvale američki specijalci koji su likvidrali Bin Ladena u Pakistanu.