Zvona za žrtve Černobilja

KIJEV/ MOSKVA/ MINKS- Pomenom žrtvama černobiljske tragedije kod memorijalnog kompleksa u Kijevu, koji je služio patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril, započelo je danas obeležavanje 25. godišnjice havarije na atomskoj centrali, čije se posledice osećaju i danas, izveštavaju mediji Ukrajine, Rusije i Belorusije - tri zemlje koje su bile najviše pogođene njenim posledicama.

Tačno u 01.23 sata po ponoći po kijevskom vremenu, kada je eksplodirao reaktor na centrali, odjeknulo je posle molitve 25 udaraca zvona, po broju godina koje su protekle od dana nesreće.

Posledice havarije osetile su se u 17 država Evrope na ukupnoj površini većoj od 200.000 kvadratnih kilometara, kao i u nekim oblastima Azije, Afrike i Amerike.

Glavne manifestacije obležavanja godišnjice biće održane u samom Černobilju, koji će posetiti predsednici Ukrajine i Rusije, Viktor Janukovič i Dmitrij Medvedev, kao i patrijarh Ruske pravoslavne crkve, izveštava Itar-Tass.

Prema beloruskoj agenciji Belta, predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko nastavlja posetu regiona koji su pogođeni katastrofom i boravkom u jednom od najpogođenih, Narovljanskom rejonu Gomeljske oblasti.

U obraćanju naciji Janukovič je naglasio da je Černobilj postao izazov planetarnih razmera, a da pravi odgovor na taj izazov može dati samo ujedinjena međunarodna zajednica.

"Na sreću, danas nismo sami", rekao je Janukovič i dodao da je do 26. aprila 1986. godine svet živeo u iluziji o sopstvenoj bezbednosti. "Posle tog datuma niko i nigde ne može biti uveren u bezbednu sutrašnjicu", rekao je ukrajinski predsednik, dodajući da su događaji na japanskoj centrali Fukušima potvrdili tu "gorku životnu istinu".

Ukrajinski premijer Nikolaj Azarov naveo je povodom godišnjice da je ekonomska šteta za Ukrajinu iznosila približno 180 milijardi dolara. Kako je saopštila pres služba Kremlja, Medvedev je u obraćanju ruskim građanima povodom 25. godišnjice katastrofe u Černobilju naveo da će Černobilj ostati "zauvek simbol velike ljudske tuge", zajedničke tuge Rusije, Ukrajine i Belorusije, koju deli i čitava međunarodna zajednica.

Ruski predsednik je naveo da će Rusija tokom dve godine u fondaciju za osiguranje bezbednosti na centrali i račun otvoren za nuklearnu bezbednost uplatiti najmanje 45 miliona evra. Prema Medvedevljevim rečima, pitanja bezbednosti nuklearnih objekata su prioritetna i tragedije u Černobilju i Japanu podstiču na izvlačenje pouka za ubuduće.

Predsednik Rusije je, takođe, najavio da će u maju ove godine na samitu Grupe osam izneti konkretne inicijative za povećanje bezbednosti na atomskim centralama, koje će se odnositi na povećanje odgovornosti zemalja koje upotrebljavaju atomsku energiju.

Ruski premijer Vladimir Putin je u svojoj poruci ruskom Udruženju "Černobilj" naveo da je havarija na ukrajinskoj centrali primorala svet da ozbiljno revidira zahteve za pouzdanost i bezbendost nuklearne energetike.

"Naravno, dužni smo da se uvek sećamo ljudi, koji su pošteno i hrabro vršili svoju dužnost. Vatrogasaca koji su se borili sa vatrom na centrali, vojnika, graditelja, koji su učestvovali u likvidaciji posledica katastrofe", naveo je Putin.

Spomenik stradalima u otklanjanju posledica havarije otvoren je danas u ruskom gradu Krasnodaru, visine osam metara, izvestila je agencija Itar-Tass, dodajući da je 1.500 stanovnika Krasnodara učestvovalo u likvidaciji posledica.

Beloruski mediji navode da je Belorusija za protekle godine posle raspada bivšeg SSSR-a uložila više od 19 milijardi dolara za otklanjanje posledica nesreće, pri čemu se ukupna šteta procenjuje na 235 milijardi dolara. Praktično je sa mape Belorusije nestalo oko 460 naseljenih mesta, navela je Belta.

Najveća tehnološka katastrofa do sada desila se na četvrtom bloku Čerbnobiljske centrale, kada je radioaktivnoj kontaminaciji bilo izloženo 12 ukrajinskih oblasti koje se prostiru na 50.000 kvadratnih kilometara, 19 ruskih regiona koji se prostiru na blizu 60.000 kvadratnih kilometara i ima 2,6 miliona stanovnika, 46.500 kvadratnih kilometara Belorusije.

Prema izveštaju UN iz 1995. godine, broj neposredno i indirektno stradalih od havarije iznosi devet miliona ljudi, podseća agencija RIA Novosti.