Poginuo Leh Kačinjski

OD STALNOG DOPISNIKA: MOSKVA

Predsednik Poljske Leh Kačinjski poginuo je u subotu u avionskoj nesreći koja se dogodila u blizini ruskog grada Somoljensk, koji se nalazi 360 kilometara jugozapadno od Moskve prema granici sa Belorusijom.
Avion TU-154 je uprkos velikoj magli pokušao da se spusti na vojni aerodrom „Severni“ koji se nalazi u mestu Pečorsk u Smoljenskoj oblasti. Do nesreće je došlo u 10.56, po lokalnom vremenu, oko jednog kilometra od aerodromske piste, kad je avion udario točkovima o drveće, a zatim se prepolovio.
Tri su moguća uzroka katastrofe: magla, greška pilota ili kvar na avionu. Zasada stručnjaci tvrde da su poljski iskusni piloti bili suviše samouvereni i nisu prihvatili sugestiju da slete u Minsk ili Moskvu. Tog jutra, kontrola letenja na tom aerodromu je vratila zbog magle jedan transportni avion.
U avionu je, osim predsednika Kačinjskog i njegove supruge Marije, bilo još 95 osoba. Niko nije preživeo katastrofu.
Diplomatskim rečnikom kazano, dolazak poljskog predsednika u Rusiju je imao status „privatne posete“. Predsednik Kačinjski je nameravao da prisustvuje 70-godišnjici pogibije poljskih oficira u šumi u Katinu. Sa njim je iz Varšave krenula službena delegacija, kao i ljudi kojima su preci stradali 1940. godine, kada ih je Staljinova tajna policija NKVD poubijala u nekoliko meseci. Tada je u Katinskoj šumi revolverskim hicima u potiljak poubijano čak 4.404 zarobljenih poljskih oficira.
Poljska delegacija na čelu sa Kačinjskim i grupom katoličkih episkopa nameravala je da poseti memorijalni kompleks u Katinu. Tamo je stigao i veliki broj Poljaka iz organizacije „Katinske porodice“. Rusiju je na skupu u Katinu trebalo da predstavlja Georgij Poltavčenko, predstavnik predsednika Rusije u Centralnom okrugu, kao i gubernator Smoljenske oblasti Sergej Antufjev.
Osim Leha i Marije Kačinjski, u avionu su bili poslednji predsednik Poljske u izgnanstvu Rišard Kačorovski, rukovodilac Instituta nacionalnog sećanja Januš Kurtika, potpredsednik Sejma Jerži Šmajdizinski, šef kabineta poljskog predsednika Vladislav Stasjak, šef Biroa nacionalne bezbednosti Poljske Aleksandar Štiglo, ministri Pavel Vipih i Marijuš Handelik, generalni sekretar poljskog Saveta za čuvanje sećanja borbe i mučeništva Andžej Pševoznik, zamenik ministra spoljnih poslova Poljske Andžej Kremer, načelnik Generalštaba poljske vojske František Gongor, predsednik Nacionalne banke Slavomir Skšipek, parlamentarci Pšemislav Gosevski, Zbignjev Vaserman, Jolanta Šimanek i Izabela Jaruga.
Premijeri Poljske i Rusije Donald Tusk i Vladimir Putin su u subotu po podne stigli u Smoljensku oblast na mesto katastrofe.
U Moskvi je formiran poseban štab koji će se brinuti o utvrđivanju uzroka katastrofe. Ruski ministar za vanredne situacije Sergej Šojgu izjavio je da su pronađene obe crne kutije u kojima bi trebalo da su snimljeni razgovori pilota sa kontrolom leta. Tela poginulih će biti prebačena u Moskvu radi identifikacije.
U Poljskoj će biti održani prevremeni predsednički izbori zbog pogibije predsednika Kačinjskog, a u međuvremenu će dužnost predsednika obavljati Bronislav Komorovski, predsednik Donjeg doma parlamenta.
Stručnjaci su naveli da, prema poljskom Ustavu, datum izbora mora biti utvrđen u roku od dve sedmice i izbori moraju biti održani u roku od dva meseca od odluke o sazivanju izbora.
Vlada Poljske je proglasila sedmodnevnu nacionalnu žalost.      

SAUČEŠĆE PREDSEDNIKA TADIĆA
Predsednik Srbije Boris Tadić izrazio je u subotu najdublje saučešće poljskom narodu i njegovoj vladi zbog velike tragedije koja ih je pogodila.
„Primite izraze najdubljeg saučešća u ime građana Srbije i moje lično. Tragedija, koja se dogodila u kojoj je poginuo predsednik Kačinjski i drugi zvaničnici vaše države, duboko nas je pogodila“, navodi se u telegramu saučešća koje je uputio Tadić.
Poljski predsednik Kačinjski bio je iskreni prijatelj Srbije i mi to nikada nećemo zaboraviti, navodi Tadić u telegramu.

KNJIGA ŽALOSTI OD PONEDELJKA
Poljska ambasada u Beogradu saopštila je da će od ponedeljka do petka 16. aprila biti izložena knjiga žalosti povodom tragične pogibije poljskog predsednika, njegove supruge i članova zvanične delegacije u avionskoj nesreći kod Smoljenska.
Knjiga će biti izložena u zgradi ambasade u Beogradu, u Ulici kneza Miloša 38, a biće dostupna svim zainteresovanim osobama od 10.00 do 15.00 časova.

DOSLEDNI PROTIVNIK NEZAVISNOSTI KOSOVAPredsednik Poljske Leh Kačinjski srpskoj javnosti poznat je kao jedan od doslednih protivnika nezavisnosti Kosova. Zbog toga je veoma oštro kritikovao poljsku vladu koja je imala suprotan stav.
Kačinjski je i inače bio poznat po osobenom nastupu i britkom jeziku, zbog čega je izazivao pažnju javnosti, i van granica svoje zemlje.
Kačinjski je politikom počeo da se bavi kao student prava na Univerzitetu u Varšavi, krajem šezdesetih godina, kao otvoreni protivnik komunističkog režima i aktivista Komiteta za odbranu prava radnika i Nezavisnog sindikata.
Godine 1980. pridružuje se sindikatu Solidarnost, koji je predvodio Leh Valensa. Deceniju kasnije, nakon pada komunističkog režima i Valensinog stupanja na vlast, postaje član parlamenta.
Valensa i Kačinjski okončali su saradnju 1992 godine.
U vladi premijera Jiržija Buseka obavljao je dužnost ministra pravde.
Godine 2001. zajedno s bratom blizancem Jaroslavom osniva konzervativnu stranku „Pravo i pravda“ i na njenom kormilu ostaje do 2003.
Za gradonačelnika Varšave izabran je 2002.
Kruna njegove političke karijere bio je trijumf na izborima 2005. i izbor za šefa države. Njegov brat Jaroslav postao je premijer i predvodio vladu sve do poraza na izborima 2007.
Leh Kačinjski rođen je 18. juna 1949. Otac Rejmund bio je inženjer, a majka Jadviga filolog. Od brata blizanca razlikovao ga je jedino mladež na levom obrazu.

BRAT JAROSLAV ODUSTAO OD PUTABrat blizanac poljskog predsednika Leha Kačinjskog u poslednjem trenutku odustao je od plana da prati brata u Rusiju na pomen žrtvama masakra u Katinskoj šumi.

DA LI JE PILOT POGREŠIOPrema prvim analizama do nesreće je došlo zbog greške pilota prilikom manevra pri sletanju. Avion je pokušavao četiri puta da sleti, ali nije uspevao. Dispečer je predlagao pilotu da sleti u Minsk, koji je od Smoljenska udaljen oko 200 kilometara, ili u Moskvu. Posada je sama donela odluku da ipak sleti na vojni aerodrom „Severni“ nedaleko od Smoljenska i ta je odluka bila kobna.
Avionom su upravljali piloti elitnog 36. puka. Oni voze najviše rukovodstvo i armijski vrh. Piloti su imali više od 200 sati leta na predsedničkim avionima.

SERIJA INCIDENATA
Poslednjih godina poljski predsednički avion je imao seriju incidenata. Za vreme boravka u Mongoliji 2. decembra 2008. zbog hladnoće su se zaledila „krilca“, pa nije mogao da poleti.
Tri dana kasnije avion je bio u „zoni velike turbulencije“ nad Južnom Korejom. Zbog jakog vetra pilot nije mogao da sleti iz prve.
Kačinjski je u januaru 2009. zakasnio na susrert sa Viktorom Juščenkom, tadašnjim predsednikom Ukrajine, jer je avion opet bio zaleđen. U septembru prošle godine pokvarila su se oba predsednička aviona. Zato je u SAD Kačinjski poleteo običnim putničkim avionom.

AVION REMONTOVAN LANE
Avion kojim je leteo poljski predsednik napravljen je u Samari. U decembru prošle godine imao je generalni remont, a sledeća „generalka“ je bila predviđena kroz šest godina. U martu je imao 50 letova i u vazduhu je proveo 124 sata.
Avion je napravljen 29. juna 1990. godine. Na njemu su leteli predsednici Jaruzelski, Valensa i Kvašnjevski.
Avioni tog tipa imaju 132 mesta, ali predsednički avion ima poseban salon, pa je zato smanjen broj sedišta.
Analog TU-154 je „boing 727“.