Umr­lo 40, obo­le­lo 300

1.Od stal­nog do­pi­sni­ka
"BAL­KAN­SKI sin­drom" uzeo je svo­ju 40-u žr­tvu me­đu pri­pad­ni­ci­ma ita­li­jan­skih oru­ža­nih sna­ga. Fa­bio Se­na­to­re, 24-go­di­šnji Na­po­li­ta­nac, pre­mi­nuo je po­put de­se­ti­ne nje­go­vih dru­go­va - po­vrat­ni­ka iz mi­rov­nih mi­si­ja u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni i na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji - od Hodž­ki­no­vog sin­dro­ma ili dru­gih on­ko­lo­ških bo­le­sti.
Se­na­to­re je bo­ra­vio tri pu­ta na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji i bio je pri­pad­nik je­di­ni­ce u ko­joj su za­be­le­že­na već tri smrt­na slu­ča­ja od iste bo­le­sti. U ok­to­bru je umro Lu­ka Se­pe, Se­na­to­re­ov drug iz voj­nič­kih da­na na KiM.
"To je skan­dal bez kra­ja", iz­ja­vio je Đi­đi Ma­la­bar­ba, se­kre­tar par­la­men­tar­ne Ko­mi­si­je ita­li­jan­skog Se­na­ta za­du­že­ne da is­pi­ta ne­u­o­bi­ča­je­no ve­li­ki broj smrt­nih slu­ča­je­va me­đu voj­ni­ci­ma po­vrat­ni­ci­ma iz BiH i KiM.
"Šta tre­ba još da se do­go­di - za­pi­tao se Ma­la­bar­ba - pa da voj­ne vla­sti poč­nu ozbilj­no da sa­ra­đu­ju sa na­ma i po­mog­nu nam da ot­kri­je­mo isti­nu o osi­ro­ma­še­nom ura­ni­ju­mu ko­ji pro­u­zro­ku­je te­ške bo­le­sti na­ših voj­ni­ka."
Smrt Se­na­to­rea pro­ko­men­ta­ri­sao je i Do­me­ni­ko Le­đe­ro autor knji­ge "Ura­ni­jum - Pri­ča o osi­ro­ma­še­noj Ita­li­ji", u ko­joj se na 160 stra­na de­talj­no ob­ra­đu­je pro­blem osi­ro­ma­še­nog ura­ni­ju­ma, in­for­ma­tiv­na blo­ka­da i ne­prav­de pre­ma umi­ru­ćim voj­ni­ci­ma ko­ji ne mo­gu da do­bi­ju ni ele­men­tar­nu prav­du. "Bi­lans po­sta­je sve tra­gič­ni­ji, i ka­ko sa­da stva­ri sto­je bi­će još go­re. Sa Fa­bi­jom broj umr­lih se po­peo na 40, dok bli­zu 300 obo­le­lih po­vrat­ni­ka sa Bal­ka­na sva­ki dan stra­hu­je za svoj ži­vot, pot­pu­no za­bo­ra­vlje­ni od dr­ža­ve", re­kao je Le­đe­ro.
Broj umr­lih i obo­le­lih ita­li­jan­skih voj­ni­ka od "Bal­kan­skog sin­dro­ma", ka­ko Ita­li­ja­ni na­zi­va­ju uzrok smr­ti nji­ho­vih voj­ni­ka po­što još uvek ni­ko od zva­nič­ni­ka ne že­li da pri­zna pra­ve raz­lo­ge de­se­ti­ne smrt­nih slu­ča­je­va i sto­ti­ne obo­le­lih, si­gur­no je mno­go ve­ći.
Me­đu­tim, broj­ne po­ro­di­ce ne­sreć­nih mla­di­ća, od­u­sta­ju od jav­nog ob­ja­vlji­va­nja raz­lo­ga nji­ho­ve smr­ti ili bo­le­sti iz raz­li­či­tih mo­ti­va. Ne­ko iz stra­ha da bi mo­gli da iz­gu­be po­sao ili pra­vo na pen­zi­ju, ne­ko zbog dru­gog bli­skog čla­na po­ro­di­ce ko­ji je i da­lje u uni­for­mi, a ne­ko zbog obe­ća­nog po­sla i zbri­nja­va­nja po­ro­di­ce.