Za Japance sa visokim standardom odavno se zna da žive duže od većine. Dugovečni su jer nisu gojazni i poštuju kulturu ishrane, koja podrazumeva obedovanje dok se ne oseti 80 odsto sitosti. Odložiti pribor za jelo u trenutku dileme da li nastaviti sa jelom ili prestati, za njih predstavlja način života.

Želudac je u tom momentu u potpunosti napunjen, samo što mozak još nije primio takvu informaciju. Da bi se prepoznalo vreme sitosti potrebno je svaki zalogaj žvakati oko 20 puta pre nego što se proguta, objašnjavaju japanski stručnjaci.

Zavidan broj dugovečnih ima i Kuba, iako ne živi u sjajnim ekonomskim prilikama, niti njihova kultura podseća na japansku. Prema zvaničnim podacima, na Kubi živi jedan stogodišnjak na svakih 7.296 stanovnika, a među njima se neretko sreću i oni sa navršenih 125 leta, pa i stariji.

U čemu je tajna dugovečnih i vitalnih Kubanaca, otkrio je profesor dr Euhenio Selman Husein - Abdo, u svojoj knjizi "Kako doživeti 120 godina" .

- Od najranijeg doba mi smo ono što nas motiviše. U to se ubrajaju umerena ishrana bogata voćem i povrćem, održavanje zdravlja sa naglaskom na prevenciji, fizička aktivnost u trajanju od najmanje pola sata tri do pet dana nedeljno, kulturne aktivnosti kao duhovno obogaćivanje u borbi protiv stresa i vrlo važna zdrava životna sredina - objašnjava ovaj umni čovek.