Uprkos svim optužbama Zapada da se Rusija danas smatra „glavnim neprijateljem“, kada je reč o korišćenju interneta i društvenih mreža i, pre svega, u vezi sa pitanjem navodnog mešanja u izborne procese, internet gigant „Fejsbuk“ je sa jednim svojim saopštenjem to praktično demantovao — i to na primeru „bregzita“.

Kompanija Fejsbuk je izdala saopštenje u kojem se navodi da ne postoji apsolutno ni jedan dokaz da su spoljne snage, poput Rusije, koristile tu društvenu mrežu da bi uticale na korisnike prilikom britanskog glasanja o napuštanju Evropske unije.

Šef globalnih poslova u kompaniji Fejsbuk i bivši zamenik premijera Britanije Nik Kleg izjavio je da je ta društvena mreža uradila dve analize podataka, koji su čuvani u tajnosti sve do referenduma održanog 2016. godine, te da nisu pronašli nikakve dokaze o „značajnom pokušaju spoljašnjih snaga“ da utiču na ishod.

U isto vreme, pojavila se u javnosti i kontra-optužba, koju je izneo „Projekat veritas“, i to na račun jednog drugog internet giganta — kompaniju Gugl.

OD RUSIJE DO GUGLA

Ta američka nevladina organizacija tvrdi da je Gugl „štelovao“ algoritme svojih pretraživača kako bi manipulisao javnim mnjenjem. Ova organizacija tvrdi i da je „Gugl“ cenzurisao određene političke stavove, dok je u pojedinim situacijama čak i direktno uticao na činjenice, i sve to „u ime poštenja i sa ciljem da se spreči novi Tramp“.

Ne treba zaboraviti da kompanija Gugl ima apsolutni monopol kada je reč o internet pretraživačima na globalnom nivou, a, ujedno, u svom vlasništvu drži i najveći i najpopularniji video servis — Jutjub; čime se upotpunjava ova slika.

Prema rečima stručnjaka iz sfere informacione bezbednosti Andreja Masaloviča, ovo je samo nastavak priče koja nije nastala pre dve ili čak pet godina, već mnogo ranije, još u vreme kada su se pojavili prvi oblici društvenih mreža, a koje su vremenom postale najmoćniji resurs za destabilizaciju situacije širom sveta.

„Društvene mreže su globalni servisi, koji u svom arsenalu imaju mnoštvo instrumenata za kontrolu javnog mnjenja. Putem njih nije ni potrebno plasirati lažnu informaciju, već jednostavno se mogu praviti selekcije i mogu se servirati samo one stvari koje javnost treba da vidi. Gugl su već ulovili da je to radio sa vestima oko pisama Hilari Klinton za vreme predizborne kampanje u SAD nakon koje je pobedio Donald Tramp“, podsetio je.

Međutim, ono što se desilo sada jeste da je utvrđeno da Gugl pravi takve algoritme koji će u sledećem predizbornom procesu u Americi moći samostalno da opredeljuju kakve vesti treba prikazivati javnosti, a kakve ne, samim tim će u potpunosti kontrolisati izborni proces.

„Ispada da je Gugl i te kako zabrinut da Tramp ponovo ne pobedi na izborima, a to se može videti i po smotanim izjavama čelnika tog internet giganta da je njegova uloga zapravo neutralna. Iako je slogan ove kompanije dugi niz godina bio: „Ne budi zao“, ispada da su oni sami na tu ideju zaboravili te su se pretvorili u svezemaljskog sudiju koji ima pravo da rešava sve za svakog“, ocenjuje.

PREDSTOJI PRLjAVA BORBA ZA INTERNET

Bilo kako bilo, dodaje Masalovič, čeka nas turbulentni period pre svega kada je reč o predstojećim izborima u SAD.

„Prvo će na scenu stupiti hakeri koji će na sve načine pokušati da pronađu bilo kakav kompromitujući materijal, zatim nas čeka masivni napad na javno mnjenje, a potom krajnje uvežbana i profesionalna politička manipulacija za vreme samih izbora“, sugeriše on.

Kada se sve to sagleda iz ugla optužbi Zapada na račun Rusije po pitanju uticanja na javno mnjenje putem interneta, Masalovič kaže da su ruski hakeri u ovoj celoj priči apsolutno nebitni – sve će ovde zavisiti od toga kako se ko bude pozicionirao na internetu. Tramp je na prošlim izborima to veoma vešto odradio, a u velikoj meri pomogao mu je i Tviter.

A što se tiče optužbi na račun Rusije po pitanju pobede Trampa na izborima 2016. godine, Masalovič smatra da ništa od toga nije ni dogodilo, već da je Trampova kampanja na internetu bila toliko jača od Klintonove, da niko tu nije ni morao da se umeša, te je Rusija isključivo iskorišćena kao izgovor.

Trenutno svi ulažu ogromne napore upravo na tom polju, shvativši da je internet glavni megdan gde će se u budućnosti sukobljavati politički suparnici. Pripremaju se i jedni i drugi, dok Rusija tu nema nikakvu ulogu, zaključuje Masalovič.


sputniknews.com