Pretraživa biblioteka periodike za istoričare i hobiste

U ovom trenutku biblioteka obuhvata 600.000 pretraživih strana pre svega novinskih izdanja iz perioda pre 1949. godine, poput "Malih novina" Pere Todorovića - prvog jednog "žutog lista" u Srbiji.

"Danas se mnogo govori o tabloidima, a mi ako pogledamo istoriju, videćemo da to uopšte nije novo. Kremansko proročanstvo je plasirano kroz ''Male novine'' i postalo je to što je postalo zahvaljujući Peri Todoroviću, koji je svakoga dana obećavao ljudima da će saznati šta piše u fascikli u užičkoj policiji", kaže zamenik upravnika Univerzitetske biblioteke Adam Sofronijević.

U pretraživoj digitalnoj biblioteci, koja ima oko 4. 000 korisnika mesečno, milione pregleda i beleži stotine hiljada preuzetih stranica, mogu se čitati i satirične novine "Bodljikavo prase", koje je izlazilo od u Drugom svetskom ratu 1941. do 1944. godine u okupiranoj Srbiji, međuratno "Vreme", zatim "Beogradske opštinske novine".

Pročitajte još: DIGITALIZACIJA PERIODIČNIH IZDANjA: Baština "Borbe"

"Časopisi zapravo predstavljaju sliku jednog društva. Ako gledate periodiku, to je kao da ste stavili ruku na puls jednog društva. Tu se sve vidi - od svakodnevnih do velikih istorijskih događaja, njihov ođek u društvenom diskursu. Ako želite da saznate o istoriji nekog mesta u Srbiji, ukucate ime, na primer Čačak, i dobićete stotine ili hiljade članaka o tom mestu. Moći ćete da saznate sve o sportu, kulturi, nauci, kakvi su bili oglasi ili skandali u nekom periodu”, istakao je Sofronijević u intervjuu za Tanjug.

U Univerzitetskoj biblioteci trenutno se radi digitalizacija materijala vezanih za popularnu kulturu - časopisi "Ritam" i "Džuboks", i Sofronijević očekuje da će čitaocima do leta biti dostupna celokupna arhiva časopisa "Ritam", a do kraja godine i značajan deo časopisa "Džuboks".

Naglašava da je odabir materijala vrlo važan i da su sve to "zaboravljeni biseri kulturnog nasleđa".

"Ko nije živeo u tom periodu, teško da može da ima predstavu koliko je naše društvo bilo integrisano u tokove svetske popularne kulture i koliko je žurnalizam u toj obalsti bio na svetskom nivou, i po izboru tema i po autorima”, rekao je Sofronijević.

Pročitajte još: SPAS NAŠEG PAMĆENjA: Digitalizacija Arhiva SANU u Sremskim Karlovcima

U toku je i digitalizacija kulturnog nasleđa Podunavskih Nemaca, a možda najzanimljiviji materijal iz te oblasti je antifašistički časopis "Donau" (Dunav), koji je od 1936. do 1944. u Apatinu izdavao "zaboravljeni heroj naše istorije", katolički sveštenik Adam Berenc.

"Još 1936. on je shvatio kakva je priroda režima u Nemačkoj i to je napadao, zbog čega je imao problema s drugim pripadnicima nemačke manjine. Kada je Kraljevina Jugoslavija 1941. podeljena na okupacione zone, Apatin je došao u sferu mađarske okupacione zone i mađarske vlasti su odlučile da demonstriraju svoju nezavisnost na primeru Adama Berenca i nedeljnika ''Dunav'' i odbile su nemački zahtev da se nedeljnik ugasi i Berenc uhapsi. On je nastavio da izdaje antifašistički nedeljnik pod okupacijom Sila osovine, a sadržaj nedeljnika je prenosio i Radio London do koga su tajnim putevima dolazili primerci", ispričao je Sofronijević.

On je naveo i da je Berenc 1942. objavio niz uvodnika u kojima je tvrdio: "Ako mi kao nemačka manjina nastavimo da podržavamo nemački Rajh, nestaćemo sa ovih prostora".

"Taj čovek je bio vizionar i predvideo je šta će se dogoditi 1945. i ono što je i danas malo kontroverzna istorijska činjenica, tako da otvaranjem materijala, njihovom digitalizacijom, oni postaju pretraživi i dostupni, a mi prestajemo da budemo zarobljenici vremena i prostora u kome živimo. Možemo videti druge prostore i druga vremena i sagledati naše okolnosti na potpuno novi način, možda uvideti da to što nam se događa i nije u potpunosti novo, da postoje analogije i paralele i da sagledamo ljudsku prirodu što nam može pomoći da donosimo odluke, rešavamo svoje svakodnevne probleme i sagledamo društvo i društvene tokove na objektivniji način", smatra Sofronijević.

Digitalna biblioteka omogućava istoričarima i onima koje istorija i tradicija interesuju da za pet sekundi ili pet minuta pronađu materijal koji su ranije morali pretraživati satima, danima, možda i sedmicama.

A to je moguće zahvaljujući projektu "Pretraživost digitalnog kulturnog nasleđa u praksi: primena preporuka nacionalnog okvira za digitalizaciju periodičnih izdanja u Republici Srbiji", koji je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja, čime portal Univerzitetske biblioteke postaje centralno mesto pristupa pretraživim materijalima najznačajnijih biblioteka Srbije.

Pretraživa biblioteka periodike bazirana je na domaćem softverskom rešenju koje je u potpunosti razvijeno u Univerzitetskoj biblioteci, a za izradu samih pretraživih materijala koristi se nemački program.

"To je možda jedni primer da imamo nemačku lopatu, a srpsku peć, i nadam se da će takvih primera u kulturi biti sve vise, da će i druge institucije, gledajući ovaj primer, shvatiti da je 2019, da mi imamo nešto što se zove kriva tehnološkog razvoja koja je eksponencijalna i da ako idemo duž te krive, nikada nećemo stići one koji su daleko odmakli, ali da možemo preskočiti i da ima nešto što se zove prednost onoga koji kasno dođe, koji ne mora prolaziti korake koji su drugi prošli već se može odmah uključiti u više nivoe", skreće pažnju Sofronijević.

foto I.Marinković

Bibliotekarstvo je, primećuje, možda najbolji deo srpske kulture, posebno u oblasti digitalizacije i da se svet jako brzo menja, napreduje te "ko ne trči, taj se kliže nizbrdo".

“Mi živimo u doba veštačke inteligencije i mašinskog učenja, i ko te tehnologije brzo ne uvede u redovne radne procese, završiće na marginama i prezentacije kulturnog nasleđa i prisutnosti savremenog stvaralaštva i na svaki drugi način", upozorava Sofronijević.

On ukazuje i na međuzavosnost i povezanost sistema biblioteka, koji dobro funkcioniše, ali smatra da može i bolje zbog čega se kandidovao za upravnika Narodne biblioteke Srbije.

"Zajedničkim pristupom problemima, još jačim objedinajavanjem bibliotečkog sistema kome težimo i koji je cilj, ideja i ishodište moje kandidature za upravnika Narodne biblioteke, očekujemo da ćemo imati jednu, na tehnologiji i kontinuitetu pozitivnih dostignuća, baziranu eksploziju pristupa i korišćenja novih funkcija koje će iz bibliotekarstva narednih godina uslediti”, naglasio je Sofronijević.

On podseća da će Beograd naredne godine biti domaćin najvećeg bibliotečkog događaja u Evropi - godišnje konferencija udruženja visokoškolskih biblioteka - LIBER, koje okuplja više od 450 članica iz svih evropskih država.