Program za pretragu Gugl (Google), 20 godina pošto su Leri Pejdž i Sergej Brin smislili da organizuju podatke s interneta, prerastao je u dominantnu silu u pametnim telefonima, videu na internetu, elektronskoj pošti, mapama i mnogo čemu drugome.

Taj izvanredan uspeh sada je naveo regulatore i zakonodavce širom sveta da pitaju da li je kompanija postala previše moćna pošto njene sveprisutne usluge usisavaju osetljive informacije o milijardama ljudi koji koriste te proizvode.

Guglov program za pretragu je postao glavni ulaz za internet, a digitalnim oglašavanjem je na putu da stvori 110 milijardi dolara prihoda ove godine. Veći deo tog prihoda ide preko Guglovog operativnog sistema Android koji se nalazi u 80 odsto pametnih telefona u svetu.

Gugl ima takođe glavni sajt za video snimke Jutjub (YouTube), najpopularniji brauzer Hrom (Chrome) glavni imejl servis Džimejl (Gmail) i mape koje koristi većina ljudi.

Pročitajte još - Radnici Gugla protiv cenzurisanog pretraživača za Kinu

Nije loše za kompaniju koja je počela pre 20 godina s početnom investicijom od 100.000 dolara. Gugl i njene sestrinske kompanije u okviru Alfabeta (Alphabet Inc) sada vrede 800 milijardi dolara.

Gugl je više puta ponovio da se njegovi uglavnom besplatni proizvodi koriste toliko mnogo zato što ih ljudi vole.

Zbog Guglovog uspeha često se prave poređenja s Majkrosoftom (Microsoft).

U godini kada je Gugl nastao, 1998. godine, američki regulatori su toliko brinuli zbog Majkrosoftove moći preko njegovog operativnog sistema Vindous (Windows) da su počeli da razmatraju prinudnu podelu.

Mada je Majkrosoft ostao ceo, višegodišnja bitka s vladom SAD i drugi sporovi s evropskim regulatorima omeli su tu kompaniju, što je pomoglo uspon Gugla i Epla (Apple).

Gugl se sada suočava s potencijalno istom sudbinom.

"Gugl je sada pod pažnjom vlade", rekao je Ken Auleta koji je imao insajderski uvid u kompaniju dok je 2009. pisao knjigu "Googled: The End of the World As We Know It".

On je rekao da je ta kompanija "ranija imala izvestan sjaj, ali da sada gubi oreol".

Prošle nedelje je Gugl izazvao nezadovoljstvo u Kongresu SAD pošto nije poslao Pejdža ili sadašnjeg direktora Sandara Pičaija na salušanje o manipulacijama Rusije kako bi uticala na izbore u SAD.

Pročitajte još - ''Gugl'' ulaže 550 miliona dolara u glavnog ''Alibabinog'' rivala

Zvaničnici u Kongresu su ostavili praznu stolicu dok su direktori Fejsbuka (Facebook) i Tvitera (Twitter) odgovarali. Uvređeni poslanici su kritikovali Gugl kao "arogantan".

Evropska komisija mu je već nametnula kazne u ukupnom iznosu od 7,8 milijardi dolara pošto je zaključila da je nepravično koristio svoj sistem za pretragu da ističe sopstvene usluge i ilegalno ih vezuje za svoje proizvode u Androidu.

Gugl je negirao da postupao loše, ali to nije omelo evropske regulatore da razmotre druge moguće zloupotrebe.

Američki predsednik Donald Tramp i regulatori sada razmatraju mogućnost otvaranja nove istrage o Guglovom poslovanju, pet godina pošto je federalno regulatorno telo odlučilo da se kompanija većinom pridržava zakona.

Sve to prikazuje sliku kompanije koja bi mogla da provede sledeću deceniju braneći svoju imperiju izgrađenu tokom prethodne dve decenije.