BON - Razvoj veštačke inteligencije obeležiće 21. vek u mnogim oblastima, pa i u novinarstvu, a da li će jednog dana roboti zameniti novinare, ostaje da se vidi.

Za stručnjake nema dileme, veštačka inteligencija sve je prisutnija i ima pozitivnu primenu u nauci, medicini, tehnici, svakodnevnom životu, pa i novinarstvu, ali oni takođe upozoravaju da uvek treba imati u vidu etičke principe. Takođe, veštačka inteligencija, kažu, treba da pomogne čoveku, a ne da bude sama sebi svrha.

Poznato je da su razvojem robotike mnogi radnici ostali bez posla - fabrike su robotizovane, proizvodnja je digitalizovana. Veštačka inteligencija nisu samo roboti, već i procesi odnosno obrada podataka.

O veštačkoj inteligenciji u novinarstvu, medijima u eri digitalizacije i lažnim vestima bilo je između ostalog reči na nedavno održanom 11. Globalnom medijskom forumu ''Dojče velea'' u Bonu koji je okupio 2.300 učesnika iz 120 zemalja, a među više stotina predstavnika medija bio je i Tanjug.

PROČITAJTE JOŠ - Robot novi voditelj kineske lokalne televizije

U novinarstvu, kompjuteri su odavno zamenili pisaće mašine, a uz razvoj interneta i alata poput internet pretraživača, mehaničkih prevodilaca, kao i novih vidova komunikacije, možete se naći u svakom delu sveta u realnom vremenu.


Postoje razne aplikacije, programi za sakupljanje i izbor podataka, što posao novinara olakšava, kao i softveri i za simulaciju ljudskog glasa i pisanje članaka.

Dakle, mašine sa veštačkom inteligencijom u mnogim sferama uspešno zamenjuju svoje kreatore, a moguće je da će ga u nekim oblastima i nadmašiti.

“Roboti mogu da voze automobile, botovi mogu da daju komentare i četuju, ali ne mogu da imitiraju kreativnost”, rekao je Erik Salobir iz Mreže Optik na jednom od panela.

Upravo je kreativnost vodila čovečanstvo napred i dokle god ona postoji, manja je verovatnoća da nas mašine zamene, smatra on.

Ističe i da je poverenje ključno, kao i da moramo biti u stanju da prepoznamo da li je sadržaj pisala mašina ili čovek, a da bismo to uspeli, neophodne su digitalne veštine i poštovanje etičkih principa u novinarstvu.

Mračcna strana veštačke inteligencije u novinarstvu su, kako navodi, lažne vesti koje se najlakše šire preko društvenih mreža. Osim toga, društvene mreže prvobitno nastale radi povezivanja ljudi i razmene informacija, sada postaju izvor tih istih informacija, i to ne uvek pouzdan.

Zbog toga se postavlja pitanje šta činiti kada su algoritmi sve više okidači za serviranje medijskih sadržaja koji oblikuju javno mnjenje.

Raskrinkavanje lažnih vesti, algoritama i botova na društvenim mrežama mogao bi da bude odgovor u pokušaju da se povrati poverenje u rad kvalitetnih medija, bilo da su oni digitalni ili klasični, slažu se stručnjaci.

I na kraju, jasno je da kompjuterizacije diktira pravac svemu. Ipak, ono što još uvek razlikuje čoveka od mašine su stvaralački duh i osećanja.

“Teško je zamisliti novinarsku profesiju bez emocija, nećemo tako lako dozvoliti da nas zamene roboti!”, kaže urednica jednog poljskog portala Maržena Suhan.