I u Srbiji se rudari i zarađuje od bitkoina

AMERIČKA kompanija "Gugl" najavila je potpunu zabranu oglasa preko interneta u kojima se promovišu kriptovalute. Sličan poduhvat preduzeo je i "Fejsbuk", koji je u januaru zabranio oglašavanje. Stručnjaci smatraju da to nije slučajno i da je zloupotreba sve više. Takođe, u prethodnih godinu dana bili smo svedoci hiperprodukcije kriptovaluta, a najčešće u cilju kratkoročnog sticanja profita. Zbog toga se veruje da će od trenutnih 1.590 kriptovaluta, preživeti svega nekoliko. I to samo one kojima jedini cilj nije rast cene u menjačnicama, već realna upotreba - transakcije novca, ideja, robe i usluga - bez centralnog autoriteta i posrednika. To je, u stvari, i bio razlog stvaranja ove tehnologije.

Uprkos velikom broju informacija, pa i ogromnom broju samih kriptovaluta, o nastanku, toku i smislu ovog digitalnog novca, zapravo se malo zna. Za proteklu deceniju od kada se pojavila prva kriptovaluta bitkoin, takozvano rudarenje ili majnovanje zarazilo je planetu.

PROČITAJTE JOŠ: Bitkoin 'rudari' potroše više struje nego manja evropska država

I u Srbiji je, u pojedinim periodima, bilo onih koji su mogli pristojno da zarade od ovog posla. A zapravo su kupovinom računara, opremljenog specijalnim grafičkim kartama, stavljali svoju opremu, energiju i vreme u službu potpuno nove tehnologije i za to bivali nagrađeni.

PROČITAJTE JOŠ: "Rudar" kriptovaluta: Dobro se živi i od kopanja, ali virtuelnog!

- Uložio sam pre četiri meseca 3.000 evra u "mašinu" i uprkos trošku od 60 evra mesečno za struju, u prva dva meseca sam zaradio po 800 evra, a naredna dva prosečno 500 evra. Iako je vrednost etereuma koji "kopam" opala sa 1.500 na 680 dolara, očekujem da za nekoliko meseci počnem da zarađujem ozbiljniji novac - kaže Jovan iz Kragujevca.

Po rečima Ivane Todorović, ekonomiste softverske firme "Balkaneum", tvorac ove epohalne tehnologije blokčejn je izvesni Satoši Nakamoto - pseudonim iza kojeg stoji čovek ili tim.

- Zamisao takvog novog softvera bila je da obezbedi prenos informacija decentralizovano, da omogući transfer vrednosti između dve osobe bez posrednika, da svako može da prima i šalje novac bez banaka i provizija - kaže Ivana. - Priča se, ipak, otrgla kontroli, a sama početna, plemenita ideja, pala je u senku prilike da se brzo zaradi, običnom trgovinom, naduvavanjem cena, pa čak i prevarama.

Kako naša sagovornica kaže, očekuje pad tržišne vrednosti i nestajanje većine kriptovaluta, a opstanak onih koje budu uspele da reše realne probleme velikog broja ljudi.

- Oprema za "rudarenje", u Srbiji može da se nabavi za 2.500-3.500 evra - kaže Ivana Todorović. - To može da bude klasičan računar, na koji se dodaje pet-šest grafičkih karti, koje se koriste za igranje igrica. Zato je trenutno i kod nas nestašica ovih komponenata. Interesantno je da je zbog "rudarenja" porasla cena grafičkih karata od 50 do 100 odsto.

VREDNOST VIRTUELNE VALUTE VARIRA

Bitkoin je najvišu cenu dostigao u decembru prošle godine kada je vredeo gotovo 20.000 dolara, dok je u februaru ove godine njegova cena pala ispod 6.500 dolara. U tom periodu ukupna vrednost svih kriptovaluta je gotovo prepolovljena. Većina analitičara pripisuje dramatičan pad spekulacijama o vladinim regulativama širom sveta. Danas je cena bitkoina viša za gotovo 2.500 dolara u odnosu na početak meseca što govori da se tržište oporavlja. Ukupna tržišna vrednost svih kriptovaluta sada je oko 378 milijardi dolara, što je i dalje niže od rekordne vrednosti od 550 milijardi.

SAFEKS

DA bi se kriptovalute približile korisnicima, u našoj kompaniji se stvara nova vrsta platforme za trgovanje realnim uslugama i dobrima - kaže Todorovićeva. - U pitanju je platforma poput "Amazona", "Ali ekspresa" ili "Frilensera", gde će ljudi moći da trguju uz mnogo niže troškove od trenutnih. Transakcije će se izvršavati preko safeksovog blokčejna i koristiće safeks valutu.