Bićemo spremni za novu industrijsku revoluciju

U BLISKOJ budućnosti, u svetu digitalnih tehnologija, polovine zanimanja koja danas postoje, više neće biti, a ona koja će postojati, danas se ne mogu ni zamisliti. Prema apokaliptičnom scenariju, zatvorićemo oči pred promenama. Zaposleni u različitim granama privrede ostaće bez poslova, a sposobniji će se snaći i otići u inostranstvo. Naša zemlja tako će ostati bez vrhunskih stručnjaka i zavisiće od zemalja koje su ranije pokrenule proces digitalizacije. Realnija mogućnost jeste da napredujemo do određenog stepena, ali da i dalje ostane veliki jaz između nas i razvijenog sveta. Težimo tome da na vreme uočimo trendove, predvidimo njihovo kretanje i okrenemo ih u svoju korist.

Ovako, za "Novosti", priča Branko Milutinović, izvršni direktor i osnivač "Nordeusa", jedne od najuspešnijih evropskih kompanija za proizvodnju računarskih igara, sa sedištem u Beogradu. U futurističkim prostorijama prisetio se teških početaka bajke koju je 2010. godine otpočeo sa prijateljima i poslovnim partnerima Milanom Jovovićem i Ivanom Stojisavljevićem, a koja je za kratko vreme postala svetski brend. Situacija u kojoj se preduzetnici početnici danas nalaze, kako ističe, znatno je bolja, ali još ima prostora za napredak.

PROČITAJTE JOŠ: DIGITALNI DETOKS: Postepeno utolite "glad" za informacijama

- Otišli smo iz Srbije 2005. godine, pre diplomiranja na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, a studije smo završili iz inostranstva - priča Milutinović. - U našoj državi nije bilo posla koji bi nas ispunio i obezbedio prihvatljiv životni standard, a glavni motiv odlaska bio je slab kvalitet ovdašnjih kompanija i projekata. Manje nas je zanimao novac, a više to da se bavimo nečim izazovnim, nečim što je "kul".

Odlično plaćene poslove u "Majkrosoftu" u Kopenhagenu napustili su već posle nekoliko godina i vratili se u rodnu zemlju. Kako Branko ističe, tri su razloga bila presudna. Prvi je bio lični - nedostajali su im porodica i prijatelji. Drugi je bio profesionalni - želeli su da stvore sopstvenu kompaniju. Treći razlog bio je zajednički dečački san - želeli su da prave računarske igre.

- Problem sa kojim sam se suočio odmah po povratku bilo je neprihvatanje - nastavlja Milutinović. - Najbliži ljudi smatrali su me "budalom" koja je odbacila perspektivnu karijeru zbog nečeg tako "neozbiljnog". Niko sa ovih prostora do tada nije ostvario značajniji uspeh na tom polju, pa nije postojala pozitivna klima. Kako imati samopouzdanja za bilo kakav početak, ako nemate nikakav primer, nikoga ko bi vas usmerio?

Teškoću je predstavljala i nemogućnost prodaje računarske igre, kao virtualnog dobra, ali i nepostojanje Srbije na "digitalnim poslovnim mapama" sveta.

- Kada ste pionir u nečemu, svaka prepreka je ogromna - objašnjava Branko. - Svuda smo nailazili na neodobravanje, samo zato što se radilo o neopipljivim proizvodima i zato što nije postojao pravni sistem koji to reguliše. Poslovni partneri iz inostranstva su nas izbegavali, ili nisu znali odakle dolazimo. Novac i investicije bili su najmanji problem, kao što je to slučaj i danas.

Upravo zbog prepreka sa kojima su se sami suočavali, ali i prevazišli ih, osnivači "Nordeusa" trude se da novim naraštajima olakšaju njihovo "preskakanje" i digitalizacijom osavremene kompletno društvo. Cilj mnogobrojnih projekata, među kojima posebno mesto zauzima "Inicijativa Digitalna Srbija", pokrenuta ovog proleća sa još osam uspešnih kompanija, jeste priprema za digitalizaciju, ili, kako je Branko naziva, "četvrtu industrijsku revoluciju".

Osnivač "Nordeusa" optimističan je kada je reč o digitalnoj budućnosti Srbije. Domaće informatičke kompanije koje su usmerene na inostrano tržište sve su uspešnije, a ulaganjima u nauku i reformama obrazovnog sistema, od kojih je "najsvežija" uvođenje informatike kao obaveznog predmeta u peti razred osnovne škole, polako se prilagođavamo sutrašnjici. Dugoročni projekat o kom bi trebalo razmišljati, podvlači Milutinović, jeste osnivanje vrhunskih škola i fakulteta specijalizovanih za kompjutersko inženjerstvo, softver i veštačku inteligenciju.

- Već se prave ogromni koraci koji ranije nisu bili mogući, jer nikoga to nije zanimalo. Polako dolazimo do kritične mase ljudi koji žive i privređuju u našoj zemlji, razmenjuju ideje i poznati su u globalnim okvirima, dok na svetskoj sceni postajemo sve vidljiviji - uveren je Branko.

Većinu zaposlenih u "Nordeusu" čine mladi

PROČITAJTE JOŠ: Kineski Alibaba u ratu sa američkim Amazonom — osvojio Srbiju

Kako dodaje, našem narodu nauka je svojstvena, kao i sport, pa tako i u jednoj i u drugoj oblasti imamo veliki broj velikana sposobnih da menjaju svet, kao što su bili Tesla, Pupin, Milanković...

- Okruženje mora da dozvoli mladima da budu "ludi", da maštaju o idejama i poslovima budućnosti. Imamo i podršku državnih institucija, a stav akademske, ali i opšte javnosti sve je češće da je biti inženjer ili programer - "super" i "kul".