Opasnosti koje vas vrebaju na internetu

STARIJI građani u Srbiji sve više koriste internet, pametne telefone i društvene mreže, što im u velikoj meri obogaćuje treće doba. Ipak, malo znaju o tome da ih "na mreži" vrebaju i opasnosti. Ovo je pokazalo istraživanje, koje je "Kasperski lab", svetski poznata kompanija u oblasti kompjuterskih antivirusnih programa uradilo u saradnji sa "B2B internešnal".

- Tek polovina korisnika interneta, starijih od 55 godina, obezbeđuje se prilikom "onlajn" kupovine, a tri četvrtine se izjašnjava da ne vidi sebe kao metu sajber kriminalca - podatak je ovog istraživanja. - Čak 40 odsto priznalo je da je otkrilo svoje finansijske podatke na internetu.

Takozvani srebrni internet surferi na meti su sajber kriminalaca koji nesmotrenost sredovečnih koriste za krađu podataka - naročito bankovnih računa, pin brojeva sa bankovnih kartica, kao i ostale lične informacije.

Problem je još ozbiljniji kada se zna da se povećava broj starijih od 55 godina koji surfuju na internetu. Čak 84 odsto njih koriste elektronsku poštu, a dobar deo i elektronske banke.

Po rečima Zorana Živkovića, predsednika Društva za informacionu bezbednost Srbije i eksperta za informaciono-komunikacione tehnologije, sajber kriminalci predstavljaju veliku opasnost i za domaće korisnike interneta, starosti "55 plus".
- Ovi korisnici prepoznati su kao laka meta takozvanog fišinga - sajber kriminalca koji na mejlove korisnika šalju poruke sa takozvanim ponudama i obaveznim upitnicima u kojima se zahteva veliki broj ličnih podataka i informacija podložnih manipulaciji - kaže Živković. - U poslednje vreme targetovane grupe su upravo stariji, jer se ide na kartu njihovog slabog baratanja računarima, uopšte savremenom tehnologijom i nemarnošću po pitanju zaštite.

Kako naš sagovornik kaže, ovi "lovci" naivnim korisnicima mreže navodno nude popuste na banjske aranžmane, letovanja, proizvode za brigu o zdravlju.
- Mejlovi sa kojih se takve poruke šalju obično su modifikovane adrese poznatih institucija, samog Ministarstva zdravlja, kao i poznatih banjskih lečilišta - objašnjava Živković. - Iza toga zapravo se krije pokušaj da se pokradu podaci, uglavnom za bankovne račune ili pin kartice.

Po rečima našeg sagovornika, stariji korisnici interneta uglavnom nisu dovoljno edukovani, znaju samo osnovne stvari i nenaviknuti su na visoke tehnologije. Zato su, kako kaže, i najpodložniji manipulacijama. Koriste računare ograničeno, a najčešće programe za komunikaciju. Većina njih ušla je u svet računara, interneta, društvenih mreža, baš da bi stupila u kontakt sa decom koja žive u drugom gradu ili u inostranstvu. Da bi se zaštitili od kriminalaca koji ih vrebaju sa mreže, trebalo bi da budu vrlo obazrivi.

- Nikako ne bi smeli da otvaraju mejlove i poruke od pošiljalaca koji im nisu poznati - savetuje ovaj stručnjak za informaciono-komunikacione tehnologije. - Ne bi trebalo da popunjavaju ankete, aplikacije, obrasce, pogotovo kada su njima lično upućene. Pre svega treba da postave sebi pitanje, ko može njima lično da se obraća i zašto, da poseduje njihovu mejl adresu, a da im nije poznat.

Veoma je važno, kako naš sagovornik kaže, da ni u internet prepisci sa svojim prijateljima, u otvorenim pismima, ne ostavljaju lične podatke - poput broja lične karte, računa, kartica. Ovakve podatke ne treba da iznose ni kada se obraćaju državnim institucijama.

- Dešavalo se mnogo puta da roditelji recimo deci koja su na studijama pošalju novootvorenu karticu, punomoćja, a da sve podatke o njenom korišćenju ostave u mejlu - tvrdi Živković. - Svaki taj podatak može da bude meta sajber kriminalaca i da bude zloupotrebljen. Da bi izbegli prevare, korisnici moraju da budu obazrivi i "škrti" na deljenju svojih podataka.