Piratski softveri pokreću 67 odsto srpskih računara

KOLIKO je tržište krivotvorene robe u Srbiji, niko ne zna, ali jedan njegov deo, nelegalni kompjuterski programi, "težak" oko 70 miliona dolara. Poslednja globalna studija o softverskoj pirateriji tvrdi da dve trećine računara u Srbiji radi na crno. Evropski nivo, po pitanju zakona, ali i u efektu zaštite intelektualne svojine, kako predviđa Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, trebalo bi da dostignemo do kraja sledeće godine. Softverska piraterija u zemljama Evrope u proseku iznosi 29 odsto.

U Srbiji, međutim, ne falsifikuju se najviše računarski programi. Iskustvo tržišne inspekcije pokazuje da su trenutno na "udaru" preparati za negu tela.

- Godinu ranije najviše su se krivotvorila alkoholna pića - kaže Lidija Stojanović, glavni tržišni inspektor. - Uvek se u velikoj meri krivotvore odeća i obuća. Nije u našoj nadležnosti, ali se pominje i značajno prisustvo krivotvorenih suplemenata.

Podaci Poreske uprave, odeljenja koje kontroliše upotrebu legalnih softvera, pokazuju da je učešće plagijata nešto manje od svetske procene.

- Lane smo obavili kontrolu 461 preduzeća - istakao je Saša Dulić iz Poreske uprave. - Njih 209, što je 45,3 odsto, imalo je legalan softver. Kod 252 slučaja, što je malo manje od 55 odsto, pronašli smo nelegalni softver. Istina je da mi ne kontrolišemo građane, a oni verovatno kvare prosek. Čak 83 odsto firmi kod kojih smo pronašli piratske verzije, je već tokom kontrole otklonila nelegalni softver.

Narednih meseci pred Skupštinom Srbije će se naći izmene Zakona o autorskim i srodnim pravima i onog o žigu. Ista ova dokumenta menjaće se još jednom i na početku naredne godine. Prvu izmenu brzo će osetiti vlasnici lokala i ugostiteljskih objekata, a nešto kasnije i zanatlije.

- Izmene zakona o autorskim i srodnim pravima predviđaju, između ostalog, da se naknada za javno saopštavanje muzike plaća dvema organizacijama - Sokoju i OFPS - ističe Branka Totić, pomoćnik direktora Zavoda za intelektualnu svojinu. - Polovina novca ide organizaciji za zaštitu prava autora, a drugu polovinu dele organizacija koja štiti prava proizvođača fonograma i prava interpretatora. Zanatlije su trenutno oslobođenje ove naknade, ali će je ponovo plaćati onog momenta kada Srbija postane član Svetske trgovinske organizacije.

PREGOVORI sa evropskom unijom

SRBIJA se nada da će uskoro početi prgovore sa Evropskom unijom i na temu intelektualne svojine kroz poglavlje 7. Tanja Miščević, direktor Kancelarije za pridruživanje, ne očekuje velike probleme.

- Poslovnoj zajednici je važno da se zaštiti intelektualna svojina - kaže Tanja Miščević. - To je onda okruženje u kojem evropske fime žele da posluju. Pitanje je kako ćemo postići implementaciju zakona, i to je pravi izazov.