Koliko je bezbedno čipovanje?

NEKADA dostupno samo u holivudskim blokbasterima i naučnofantastičnim romanima... Danas, u 2015. godini, broj ljudi sa ugrađenim tehnološkim uređajima je znatno povećan. Zahvaljujući izumima i širokoj upotrebi implantata kao što su pejsmejkeri, pumpe za insulin, slušni aparati i sistemi za dubinsku stimulaciju mozga, na svetu je sve više ljudskih bića za koja se može reći da su delom mašine.

Međutim, skorašnji medijski izveštaji opisuju još jednu vrstu unapređenog čoveka: to su ljudi koji ugrađuju tehnologiju u svoja tela, ali ne iz medicinskih razloga, već zbog veće lagodnosti u svakodnevnom životu. Zagovornici ove ideje ističu da ljudi sa pametnim implantatima mogu da kontrolišu brave, kupuju i pristupe kompjuterskim sistemima uz zamah ruke. Zatim se postavlja pitanje - kada dozvolimo da naša tela sadrže sve više ličnih podataka kojima hakeri mogu pristupiti, da li postoji razlog za brigu?

BioNyfiken, švedska biohakerska zajednica, nastoji da približi fenomen čipovanja široj javnosti. Oni smatraju da ubacivanje pametnih potkožnih implantata nije toliko različito od nošenja minđuša i tetoviranja i da će sve više ljudi želeti da imaju NFC (Near Field Communication - komunikacija kratkog polja) kompatibilne implantate koji sadrže mnogo informacija.

- Ova tehnologija je već deo stvarnosti. Vidimo brz porast zajednice ljudi koji eksperimentišu sa implantacijom čipova koji omogućavaju korisnicima da brzo i lako obave niz svakodnevnih zadataka, kao što je ulazak u zgrade, otključavanje ličnih uređaja bez PIN kodova i omogućavanje čitanja različitih tipova skladištenih podataka - kaže Han Sjoblad, jedan od osnivača organizacije BioNyfiken.

Sjoblad ovu tehnologiju vidi kao još jedan važan trenutak u istoriji interakcije čoveka i računara, slično pokretanju prvog Windows desktop računara ili prvog tačskrina. Identifikacija dodirom je, po njegovom mišljenju, prirodna za ljude. PIN kodovi i šifre nisu prirodni. Svaki dodatni uređaj koji moramo da nosimo sa sobom kako bismo se identifikovali, bilo da je u pitanju privezak za ključeve ili kartica, samo je još jedna stvar koja pravi nered u našim životima.

S druge strane, širom sveta niču pokreti koji se oštro protive čipovanju ljudi i pozivaju se na biblijsko nasleđe o "žigu zveri" - đavoljem znaku u čovekovom telu i na njemu.

Još veća polemika se vodi oko toga koliko je čipovanje bezbedno? Stručnjak za bezbednost kompanije "Kasperski Lab" udružio se sa švedskom biohakerskom zajednicom BioNyfiken da otkrije činjenice o povezivanju naših tela na internet.

- Lično, radije ne bih bio čipovan. Međutim, razumem da tehnološki napredak ne može da se zaustavi i da će postojati inovatori koji su spremni da prihvate rizik i testiraju granice tehnologije eksperimentišući na svojim telima. Samo bih voleo da to rade širom otvorenih očiju i sa sigurnošću na prvom mestu, umesto da je se sete kasnije, kao što to često biva - izjavio je Evgenije Kasperski, predsednik upravnog odbora i glavni i izvršni direktor kompanije "Kasperski Lab". - Zato mi je drago što je organizacija BioNyfiken odlučila da radi sa nama na istraživanju sigurnosnih implikacija povezivanja naših tela na mrežu. Možda naši istraživači ne pronađu razloge za brigu, ali ako će ljudi da imaju NCF čipove u sebi, želim da budu sigurni da su stručnjaci temeljno ispitali sve posledice.